Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Шефик Џаферовић обратио се данас у оквиру опће дебате 75. засједања Генералне скупштине Уједињених нација гдје је, између осталог, рекао да је врло важно што су сви релевантни политички субјекти у БиХ дубоко свјесни чињенице да је темеље Дејтона могуће мијењати само кроз широки консензус и сагласност свих.

На почетку је говорио о пандемији коронавируса која је обиљежила ову годину те цијели свијет довела пред изазове какве нисмо могли ни замислити прије тога.

“Односећи већ стотине и стотине хиљада живота, пандемија је посијала несрећу широм свијета, ожалостивши бројне породице са чијом боли искрено саосјећамо. Истовремено, ова врло опасна пошаст је у часу блокирала физичке везе и саобраћање између континената, регија, држава, па на концу и свакидашње сусрете људи”, рекао је Џаферовић.

Једини начин да се ефикасно боримо против ње, како је казао, био је да се физички удаљимо једни од других.

“То је, имајући у виду људске навике и потребе за међусобним сусретањем, било јако захтјевно, па на концу и трауматично, те је нанијело огромну штету, најприје економији, а затим и свеукупној квалитети живота. Ипак, не треба заборавити да је у недостатку вакцине и одговарајуће терапије, то био једини начин да се боримо за људске животе, чији је спас био важнији од економског раста или било чега другог”, подсјетио је Џаферовић.

Према његовим ријечима, иако смо се, при првом таласу пандемије, сви морали физички удаљити једни од других, ипак се пробудила једна снажна солидарност која нас је све зближила, како на међународном плану, тако и унутар појединачних друштава.

Посебно цијени да је Босна и Херцеговина, иако није чланица ЕУ-а, укључена у систем европских јавних набавки.

“Такођер, овом приликом желим да истакнем да вакцина против коронавируса мора бити доступна цијелом човјечанству”, нагласио је Џаферовић.

Осврнуо се и на 75. годишњицу Уједињених нација, која се обиљежава ове године.

“Наставши након застрашујућих искустава Другог свјетског рата, из потребе да се спријечи њихово понављање, Уједињене нације су, од свог оснивања до данас, фактор без којег је немогуће замислити регулисање питања међународног мира и сигурности, као и планирања глобалног развоја и заштите људских права. Унаточ бројним изазовима и одређеним потешкоћама у испуњавању своје мисије, Уједињене нације остају незамјењиви оквир међународне сарадње који треба даље унапређивати и развијати”, појаснио је Џаферовић.

Честитао је и Волкану Бозкиру на избору за челника Генералне скупштине, уз поруку да може рачунати на пуну подршку Босне и Херцеговине у осигурању продуктивног рада Генералне скупштине у идућих годину дана.

Џаферовић је нагласио да су мултилатералне институције и организације и у времену пандемије показале свој изузетан значај у данашњем, глобализираном свијету.

“То смо посебно имали прилику видјети на европском континенту, гдје је хисторијски договор за пакет економског опоравка Европске уније вриједан скоро 2 трилиона еура, показао да је европско јединство изузетно снажно и да може представљати примјер свим другим дијеловима свијета. Снага Европске уније показала се и у чињеници да своје огромне финансијске ресурсе није усмјерила само ка својим потребама, већ је подржала и друге, укључујући и Босну и Херцеговину, као државу која се налази на путу ка чланству у Европској унији”, подсјетио је Џаферовић.

Како је казао, Босна и Херцеговина и овом приликом изражава захвалност Европској унији на снажној подршци економији и здравственом систему, која је имала изузетан стабилизацијски потенцијал.

“Пакет помоћи Европске уније Босни и Херцеговини вриједан укупно 300 милиона еура, за потребе санирања економских посљедица пандемије, свакако је додатно учврстио нашу приврженост европским интеграцијама, а уједно је и самој Европској унији осигурао стабилност у најближем сусједству”, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ.

Крајем ове године, како је казао, навршит ће се 25 година од потписивања Дејтонског мировног споразума којим је заустављен рат у Босни и Херцеговини.

“Иако је у тренутку закључивања, овај споразум изгледао као крхак, па можда чак и као неодржив, он се ипак показао као врло снажан и отпоран стабилизацијски оквир који је успио одољети бројним изазовима. Основни проблем Дејтонског мировног споразума је у томе што неки његови дијелови нису уопће имплементирани, а неки су имплементирани само дјелимично. Анекс ИВ, тј. Устав Босне и Херцеговине подразумијевао је пуну имплементацију цијелог споразума. Овај недостатак се мора отклонити. Дејтонски споразум мора бити у цијелости спроведен, морају се поштовати све одлуке међународних судова и осигурати једнака права за све грађане у складу са Европском конвенцијом о људским правима. Ово се посебно односи на прогнана лица која су се вратила у пријератна мјеста пребивалишта”, појаснио је Џаферовић.

Босна и Херцеговина, наставио је, већ 25 година живи у миру и то је од незамјењивог значаја, имајући у виду наше искуство ’90-их, као и искуство бројних кризних жаришта која су отворена у свијету.

“Ипак, када говоримо о недостацима Дејтона, никада не треба заборавити да је ријеч о мировном споразуму, чији примарни циљ није био осигурати примјену софистицираних уставних стандарда, те је сасвим природно да му је потребна надоградња, која је могућа само уз широки политички консензус. Врло је важно што су сви релевантни политички субјекти у нашој земљи дубоко свјесни чињенице да је темеље Дејтона могуће мијењати само кроз широки консензус и сагласност свих”, сматра Џаферовић.

Наравно, истакао је, таква ситуација значи да нема брзих и једноставних промјена, па самим тиме ни брзог и једноставног напретка, какав многи очекују и захтијевају.

“Али, ова ситуација истовремено гарантује свима у Босни и Херцеговини да имају значајан степен сигурности и заштите. У Босни и Херцеговини постоји опћа сагласност о незамјењивом значају очувања мира, па самим тиме и мировног споразума на којем он почива, што даје наду да ће у будућности босанскохерцеговачко друштво бити све више заокупљено развојним питањима, улазећи у нову фазу свог хисторијског пута”, поручио је Џаферовић.

Рекао је да Босна и Херцеговина дијели забринутост Генералне скупштине УН-а због неријешених сукоба у актуелним кризним жариштима те да даје пуну подршку позиву генералног секретара УН-а Антонија Гутереша на престанак сукоба у свијету, након ескалације пандемије коронавируса.

Дотакао се и Сирије наводећи да иако је у тој земљи у протеклом периоду дошло до смањења насиља, свјесни смо чињенице да се конфликт наставља у спорадичним формама, а нарочито забрињава изузетно тешка хуманитарна ситуација интерно расељених лица у Сирији.

“Забринути смо због тога што нису постигнути напреци у окончању сукоба у Либији, Јемену и Украјини, те позивамо на интензивније учешће тијела међународне заједнице како би се дошло до трајног окончања сукоба. Босна и Херцеговина сматра да је осигурање трајног мира и стабилности у односима између Израела и Палестине могуће само кроз дипломатске напоре, у оквиру међународног права, те дајемо пуну подршку таквим напорима. Босна и Херцеговина подржава дијалог између Приштине и Београда који се води под окриљем Европске уније и Сједињених Америчких Држава”, поручио је Џаферовић.

Нагласио је и да је Босна и Херцеговина озбиљан, поуздан и одлучан партнер у јачању европског сигурносног простора, те активно доприносимо регионалним напорима с циљем јачања стабилности и сигурности Западног Балкана.

“Наша земља непрестано јача своје капацитете за сузбијање тероризма, свих облика насилног екстремизма, међународног криминала, производње и трговине наркотицима. Босна и Херцеговина учествује у регионалним и међународним иницијативама које доприносе међународној сигурности, а у протеклом периоду смо од земље која је конзумирала међународну помоћ, у смислу војних мисија, направили заокрет и постали земља чији војници и полицајци учествују у мировним мисијама широм свијета”, истакао је Џаферовић.

Подсјетио је да имамо добру сарадњу са сусједним земљама у бројним стварима, “те смо наше односе са сусједима ставили у сами врх приоритета наше вањске политике”.

“Наш циљ је да рјешавамо отворена питања са сусједима кроз дијалог, на принципима узајамног уважавања и реципроцитета, и уз пуно поштивање међународног права. У том смислу желим пренијети забринутост грађана Босне и Херцеговине због чињенице да нека важна питања као што је напримјер питање уговора о државној граници до данас нису ријешена са свим сусједним државама. Босна и Херцеговина је са Црном Гором закључила уговор о државној граници, а до данас немамо такве уговоре са Србијом и Хрватском. Босна и Херцеговина стоји на становишту да се ти уговори требају што прије закључити уз пуно поштивање познатих, међународно признатих граница Босне и Херцеговине и уз потпуну и досљедну примјену међународног права”, рекао је у обраћању Џаферовић.

Подсјетио је и да се БиХ од посљедњег квартала 2017. суочава са огромним проблемом илегалних миграција, који се нарочито погоршао током ове године.

“Због затварања преосталих мигрантских рута, највећи дио миграната који долазе са Средњег и Блиског Истока иду према земљама Европске уније, преко територија Босне и Херцеговине, представљајући огроман сигурносни и хуманитарни проблем за чије рјешавање наша земља нема довољно ресурса. Наш план је да додатно ојачамо надлежне институције које се баве овим питањем, да заштитимо границу и повећамо помоћ локалним заједницама које трпе највећи терет кризе. Али да би се у потпуности овај проблем ријешио, потребна нам је много већа подршка Европске уније, као и сарадња са земљама поријекла миграната”, појаснио је Џаферовић.

Подсјетио је и да мигранти немају намјеру да остану у Босни и Херцеговини, већ да иду према Западној Европи.

Такођер, истакао је, “настоје потписати одговарајуће споразуме о реадмисији са земљама поријекла миграната”.

“Огроман друштвени проблем у Босни и Херцеговини јесте исељавање наших младих и образованих људи. Борећи се са сопственим демографским дефицитом, развијене земље Европске уније привлаче младе и образоване људе из Босне и Херцеговине, нудећи им знатно повољније пословне и свеукупне егзистенцијалне прилике у својим уређеним друштвеним системима”, подсјетио је Џаферовић.

Сматра да је једини начин да се ефикасно супротставимо овоме тренду јесте да градимо друштво које ће се темељити на принципу једнаких шанси, те политичкој стабилности и правној сигурности гдје је могуће младим људима да планирају своју будућност.

“Том циљу се успорено, али упорно приближавамо захваљујући нарочито кредибилној перспективи чланства у Европској унији. С тим у вези, започели смо провођење обавеза из Мишљења Европске комисије о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији, те очекујемо да ће надлежне институције испунити читав сет обавеза што скорије у периоду који слиједи”, нагласио је Џаферовић.

Такођер, једнако важно је, истакао је, наставити испуњавати обавезе које Босна и Херцеговина има у односу са НАТО савезом и то тако што ће се безрезервно подржавати сви закони и одлуке које су донијеле институције Босне и Херцеговине о том питању.

“Унаточ потешкоћама у функционисању, Босна и Херцеговина полако напредује, те наше коначно опредјељење остаје изградња сигурне, стабилне и просперитетне државе, која ће, као равноправна чланица међународне заједнице, доприносити сигурности и просперитету глобалне заједнице”, додао је Џаферовић.