Данас је, након скоро двије и по године од настанка тог документа, Ревидирана стратегија за ратне злочине коначно усвојена пред Вијећем министара Босне и Херцеговине.

Новинар БИРН-а Денис Џидић је у разговору за БХРТ изјавио како се на тај документ јако дуго чекало и да се, у ствари, ради о наставку документа који је настао 2008. године, када је први пут усвојена Стратегија за рад на предметима ратних злочина, а која је првобитно предвиђала да се за седам година заврше најсложенији предмети, а за 15 година сви предмети ратних злочина.

”То није урађено зато што се Тужилаштво Босне и Херцеговине није фокусирало посебно на најтеже предмете ратних злочина него су радили доста мање сложених у свом раду на државном нивоу, тако да је велики дио тих најсложенијих предмета остао непроцесуиран. Припремљена је нова, ревидирана стратегија која је предвиђала много јасније критерије по којима ће ти предмети бити пребацивани на ентитетски ниво, мање сложени”, казао је Џидић.

На питање може ли и колико нова ревидирана стратегија допринијети ефикаснијем раду правосуђа, Џидић је одговорио како сматра да би се то требало десити, у смислу ефикасније расподјеле, да се на државном нивоу раде само најсложенији предмети, а да се на ентитетском раде мање сложени.

”Сада имамо ситуацију да је на ентитетском нивоу јако мали број предмета, а неки од тужилаштава и судова имају посебне одјеле за рад на предметима ратних злочина. Европска унија је посебно финансијски подржала то кроз ИПА фондове, а разлог зашто је усвојена ова ревидирана стратегија коначно је управо то условљавање Европске комисије да повуче те ИПА фондове и да их не одобри за наредни период, што би значило отпуштање стотињак радника на свим нивоима правосуђа, тако да је то био један од кључних разлога због којих се коначно одлучило на овај корак”, сматра он, и додаје:

”Ми видимо системско одбијање у Тужилаштву Босне и Херцеговине да се бави овим најсложенијим предметима, не постоји никакав разлог због којег они нису могли и без усвајања стратегије раде онако како су требали и према првобитној стратегији да се баве најсложенијим предметима, међутим, они то не желе. Велики број предмета који су у раду су мање сложени и исцјепкане су јако сложене истраге на инциденте и једноставније је на тај начин испунити норму, наравно.”, јасан је Џидић.

Према његовим ријечима, постоји низ непроцесуираних предмета, истраге које се тичу геноцида у Сребреници и дешавања широм Босне и Херцеговине, а које су везане за средњи командни ниво.

”У Хашком трибуналу је наравно оптужен велики број ових врховних команданата, а пред Судом Босне и Херцеговине је наравно био већи број предмета за тај средњи командни ниво. Међутим, био је, нажалост, и велики, велики број случајева који су се тицали директних починилаца. Ти дирекни починиоци би према овом документу требали бити пребачени на ентитетски ново, а да овај неки средњи командни кадар, затим различити руководиоци у цивилним структурама – ту мислим на полицију или на команданте кризних штабова – посебно би требали бити оптужени, односно требали би бити третирани на државном нивоу.”

Непојављивање Гордане Тадић пред истражном парламентарном комисијом није изненађење

Шта нам говори непојављивање главне тужитељице Тужилаштва БиХ Гордане Тадић пред Привременом истражном комисијом Представничког дома ПС БиХ о раду правосуђа?

”Па, видјели смо већ у низу јавних иступа, како неких чланова ВСТВ-а тако и представника Тужилаштва Босне и Херцеговине, да постоји једно одбијање да се сарађује са овом истражном комисијом, дакле одбијање да се прихвати та врста надзора, та врста, да тако кажем, критике. Видјели смо и слично одбијање да се на неки начин уђе у дијалог о стању у правосуђу са парламентарцима и приликом излагања Годишњег плана главне тужитељице, када је она била пред Парламентом Босне и Херцеговине, тако да то није изненађење. Најаве су већ постојале да ће она одбити”, казао је он.