Не сматрам да ће се одласком Милана Тегелтије ријешити сви проблеми , јер један човјек не чини правосуђе.Вјерујем да је то један почетак процеса, каже Јасминка Џумхур, омбудсмен за људска права Босне и Херцеговине у разговору за БХТ1 уживо.

Предсједник Високог судског и тужилачког вијећа Милан Тегелтија је у обраћању јавности у којем је најави освоју иставку, говорио како су се против њега водили оркестрирани напади, чак и прије него што је постао предсједник ВСТВ. О томе да ли су у била угрожена његова људска права, Јасминка Џумхур омбудсмен за људска права Босне и Херцеговине, каже:

“Вјероватно да су била угрожена, ми бисмо запримили жалбу. Сваки грађанин, без обзира коју дужност обнаша и шта ради, има право да његова основна људска права буду заштићена. Ако су та људска права сублимирана чињеницом да се крши закон, ако је то, конкретно право на живот, наравно да ту има и питања кривичне одговорности и зато постоје надлежни органи, прије свега тужилаштво и правосуђе, да то процесуира”, каже Џумхур.

Додаје да свако онај ко има сумње да су му угрожена права, те да је на било који начин угрожено егзистирање, треба да искористи институционалне механизме.

“Ако то не уради, онда се све своди на једну врсту шпекулација.Ми то заиста морамо избјегавати и правници прије свега морају говорити језиком чињеница”, кажер Џумхур.

О томе да ли је у цијелој кампањи, како ју је назвао, Тегелтија имао довољно простора да се одбрани и каже своју страну приче, Џумхур каже да је правосуђе трећи стуб власти.

“Ако не користите инстиитуционалне механизме, онда не вјерујете у њих. Не могу говорити да ми се крше људска права,а истовремено не користити институционалне механизме у случају да имам индиција или чињеница које указују да се моја права крше”, каже Џумхур.

О могућности поправљању стања у правосуђу након одласка Тегелтије, Џумхур каже како неки процеси морају почети:

Не сматрам да ћемо тиме ријешити све проблеме , јер један човјек не чини правосуђе. Али, ако је на челу тога,а ја увијек кажем да “риба смрди од главе”, ја вјерујем да је то један почетак процеса, с обзиром на велики број колега из правосуђа за које знам да су честити и који су спремни да сачувају свој интегритет и кредибилитет цјелокупне бранше, каже Џумхур.

Не желећи да се веже само за ВСТВ, Џумхур каже како је у БиХ специфично то што се не можемо поистовјећивати с функцијом коју обнашамо:

“Институција није један појединац и ако говоримо о ВСТВ-у, предсједник је први међу једнакима. ВСТВ представља правосудну заједницу. То је тај трећи стуб власти који је посебно осјетљив.”, каже Џумхур.

Објашњава да могу бити лоши закони , или да су нам слабе институције у имплементацији закона, али да је управо трећи стуб власти-правосудни тај коректор који треба да осигура примјену међународних стандарда и свега онога што се дешава у процесу усвајања и примјене закона.

Омбудсменка за људска права БиХ каже како се највећи број број жалби грађана , више од 50 посто однос на грађанска и политичка права, значи прву генерацију права . Унутар тога највећи број жалби је на правосуђе- тиче се дужине судског поступка и извршења пресуда јер то говори о ефикасности разматања питања која се односе на рад судова. У у посљедње вријеме све више је притужби на рад Тужилаштва и неефикасности правног лијека на тужилачке одлуке.

“Самим тим што имате превелику моћ, а правосуђе је има и треба да има зато што је коректор свега, граница између кориштења и злоупотребе моћи је увијек упитна, не само у контексту БиХ, него и у глобалној сфери “, каже Џумхур..

О стању људских права на данашњи Међународни дан људских права- у БиХ, о Џумхур каже како су у она, у односу на послијератни период , све до 2005, 2006, када су била у фокусу, маргинализирана на глобалној сцени.

” Јачају неке струје које стављају приоритет управо на моћ у односу на људска права која су основни сегмент демократије , гђе је питање одлучивања, кориштење дијалога, постизања консензуса , каже Џумхур.

Додаје како је основна слабост у БиХ доношење закона по скраћеној процедури без јавне расправе, по хитном поступку , само с једним циљем -да се постиогне консензус унзтар оних који одлучују, јесу од 2010. , посебно 2014. људска права ставила на маргину.