Влада Тузланског кантона планира се кредитно задужити за изградњу дионице пута Шићки Брод – Кладањ, како би се скратило путовање између Тузле и Сарајева. За то им, кажу, треба три године. Стручњацима је ово нереално. Истичу да се путеви у БиХ граде углавном на папиру, док дугогодишњи горући проблеми- чекају на рјешавање.

За изградњу дионице магистралног пута М-18 у шест етапа, која би брже повезивала два најразвијенија кантона – Тузлански и Сарајевски, потребно је 200 до 300 милиона марака. Федерална влада издвојила би 43 милиона, а остатак би био осигуран кроз кредитно задужење.

„Временски, очекујемо да би на прољеће могли да кренемо, а у зависности од финансијских средстава, трајат ће двије до три године,“, каже министар трговине, туризма и саобраћаја Тузланског кантона Един Бушевац

Економска оправданост постоји, сигурност би била и већа, али експропријација земљишта не може бити завршена у том року, кажу стручњаци

„Треба бити апсолутно скептичан према могућности на изградњи дате дионице, нарочито сам Кантон, без шире подршке Федералне владе. Веома је нереално очекивати да сам Кантон може да уради било шта конкретно“, сматра економиста Адмир Чавалић.

„Наши политичари граде путеве на папирима и то је најлакши начин изградње. Нажалост, у суштини можемо видјети да су само урађене двије траке од Шићког до Тузле и то је све што је урађено у задњих 20 до 25 година“, упозорава професор на Рударско-геолошко-грађевинском факултету у Тузли Сабид Зекан.

Док горући проблеми, попут неријешене инфраструктуре и нелегалне градње, годинама чекају на рјешавање, обећања политичара не мањка. Буџет Кантона износи нешто више од 400 милиона марака, а кредит од више стотина милиона враћао би се од акциза.

„Нема планирања, већ политичари само изјављују изјаву за изјавом, од аутопутева, до брзих цеста, реконструкције некаквих других путева и тако даље, и све се завршава на изјавама. Како иду избори сваке двије године, што опћински што државни, тако политичари изјављују да ће нешто градити или радити“, тврди професор Зекан.

Он подсјећа да су на нивоу Федерације бројни пројекти пропали након што је утврђено да за њихову реализацију не постоје финансијске могућности. Додаје да је значај ове цесте велики, али је неопходно првенствено ријешити питање бројних објеката у оквиру тог пута, израдити стратегију и тек онда причати о цијени и роковима.