Поводом 27. годишњице од отмице и страдања Бошњака Сјеверина, Меџлис Исламске заједнице Прибој данас је организовао комеморативни скуп “Не заборавимо Сјеверин”.

У мјесту између Рудог и Прибоја, крај спомен-обиљежја изграђеног прије четири године, положено је цвијеће и проучен јасин пред душе 17 жртава овог злочина. Још једном је поручено да чланови породица жртава умиру не дочекавши правду, јер до данас су пронађени посмртни остаци само једног убијеног, а породицама невиних људи држава Србија, чији су били држављани, никада није признала статус цивилних жртава рата нити обезбиједила адекватно обештећење.

Накија Ходовић, сестра убијеног Зафера Хаџића, изјавила је данас да је и њен брат био међу 17 особа које су отете прије скоро три деценије.

“Покушали смо тражити, али нигдје није било ништа. Имао је 38 година. Иза њега су остали супруга и два сина”, појаснила је Ходовић.

Након дугогодишњег вођења спорова пред правосуђем Србије, породице жртава правду нису добиле ни од Европског суда за људска права у Стразбуру.

Представка коју је Фонд за хуманитарно право поднио у њихово име одбијена је из формалних разлога, јер су се отмица и убиство сјеверинских Бошњака десили прије него што је Србија постала чланица Вијећа Европе и потписала Европску конвенцију о људским правима.

Ивана Жанић из Фонда за хуманитарно право подсјетила је да су до сада пронађени посмртни остаци само једне особе.

“У фебруару је стигао одговор Европског суда за људска права. Они се у свом одговору нису бавили суштином наше представке него су образложили да они не могу да одлуче о представци јер се отмица и убиство Сјеверинаца десило ’92. године, прије него је Србија постала обавезна да примјењује Европску конвенцију о људским правима”, појаснила је Жанић.

Како је казала, у претходним одлукама суд није био тог става. Нажалост, изјавила је Жанић, суд је заузео нови став и тиме онемогућио члановима породица отетих да остваре право на накнаду штете пред судовима у Србији.

Zločin u Sjeverinu
Foto: V.Bešic – Anadolu Agency

У знак сјећања на жртве Сјеверина у Лим је, са моста у непосредној близини мјеста гдје су отети, бачено цвијеће.

“Ми породице смо све ове године живјели у нади да ћемо наћи правду и неку врсту смираја, ако не пред домаћим, онда пред међународним судовима у Стразбуру. Међутим, прије пар мјесеци од њих смо добили одбијеницу”, рекао је данас Омер Хоџић.

Како је казао, они се сматрају ненадлежним за овај случај.

“Према њима, ти људи нису ни постојали, злочин се није десио”, рекао је Хоџић.

Из аутобуса који је 22. октобра 1992. године саобраћао на релацији Рудо – Прибој отети су углавном радници прибојских предузећа који су тог дана кренули на посао. Припадници формације „Осветници“, којом је командовао на доживотни затвор осуђени ратни злочинац Милан Лукић аутобус су зауставили у босанском мјесту Миоче, пар километара од Сјеверина, те су након легитимисања путнике бошњачке националности извели из аутобуса. Одвели су их према Вишеграду, гдје су их, након мучења у бањи „Вилина влас“, убили на обали Дрине.

За овај ратни злочин Окружни суд у Београду 2005. године осудио је четворицу припадника јединице. Након хапшења у Аргентини, Милан Лукић је пред Хашким трибуналом, због злочина у Вишеграду, осуђен на доживотну робију, али за злочин над Бошњацима Сјеверина није одговарао.

Из аутобуса на линији Рудо – Прибој злочинци су извели Мехмеда Шеба, Зафера Хаџића, Меда Хоџића, Медредина Хоџића, Рамиза Беговића, Дервиша Софтића, Митхада Софтића, Муја Алихоџића, Алију Мандала, Сеада Пецикозу, Мустафу Бајрамовића, Хајрудина Сајтаревића, Есада Џихића, Идриза Гибовића, Рамахудина Ћатовића и Мевлиду Колџић, док је Сабахудин Ћатовић отет испред куће у Сјеверину у ноћи уочи овог догађаја.