Купрес: Медвједи праве проблем становништву

Медвједи су у посљедње вријеме постали све чешћи гости у купрешким насељеним мјестима, па и граду.

Због недовољно шумских плодова и закашњеле хибернације, то и није толико чудно. Но, проблем је што приликом посјете насељеним мјестима те опасне животиње причињавају велику штету становништву, поготово пчеларима и што те штете њима нико не надокнађује.

Пчелар у Купресу није лако бити. Главни кривци су медвједи који у задње вријеме веома често посјећују њихове пчелињаке, те им наносе итекако велику штету. И да ствар буде занимљивија, овдје није само ријеч о пчелињацима на селу, већ и онима који се налазе у граду. Ово је један од њих.

ЈОСИП ЗРНО, пчелар

Тридесет осам дана долази, није сваки дан. У просјеку сваки други дан дође и уништи једну кошницу, евентуално двије.

Даноноћна стража у пчелињаку не помаже.

ЈОСИП ЗРНО, пчелар

Ми одемо, он дође. Као да нас гледа ту из ових малих грмова.

И Маријан Ребрина муку мучи са заштитом свога пчелињака од медвједа. Употријебио је сваку врсту заштите, али му ипак медвјед често провали у пчелињак и направи штету.

МАРИЈАН РЕБРИНА

Ово што се сад догодило је један удар на нас пчеларе, домаће купрешке пчеларе, јер остали само ја и Јосип Зрно од пчелара који су на Купресу. Остале колеге су одселиле пчеле са Купреса, све због почасти медвједа.

Иако су све мјеродавне институције на вријеме биле обавијештене о овом проблему, још нитко ништа конкретно није подузео како би се Купрешаци заштитили од ове законом заштићене врсте дивљачи.

МАРКО ЈУРИЧ, предсједник купрешког Ловачког друштва „Тетријеб“

Ми смо сада немоћни, нама су руке свезане јер ми не газдујемо са том дивљачи . То је узето да Федерација газдује. А она их не храни, не чува, ни ништа. Нити штету надокнађује овим људима што направи медвјед штету.

Медвједима би требало остављати храну у ловишту, како би их се задржало подаље од насељених мјеста, препорука је ресорног Федералног министарства.

ЗОРАН ЛОВРИЋ, управитељ ловишта

То су огромни трошкови, ја ћу вам само рећи да један камион клаоничког отпада прегледаног од стране ветеринара кошта нас 500 марака. То вам медвједу може бити десет дана, да не говоримо о кукурузу.

Проблем је у овом случају и тај што, гледе дивљачи, ствари нису једнако дефиниране у Федерацији БиХ и Републици Српској, и што у овом случају медвједи не познају међуентитетску границу.

ЗОРАН ЛОВРИЋ, управитељ ловишта

Они значи слободно лове медвједе, ја имам обичај рећи Федерација храни, а Српска лови.

Што је ипак најгоре, Федерација их не храни, па се ове веома опасне животиње понекад могу видјети и у самом средишту Купреса.

ИЛИЈА ЧИЧАК

Виђамо их скоро сваки дан, овдје у граду? Скоро сваки дан.

Срећом, никога од људи медвједи нису напали, али ни то није искључено да би се могло догодити ако се много озбиљније не приступи рјешавању овога проблема.