Дан једнаких плаћа који симболично упозорава на тренутак од којег жене “раде бесплатно” због мањих плаћа у односу на мушкарце ове се године обиљежава 4. студенога.

За исти посао жене у ЕУ зараде 16 посто ниже плаће од мушкараца, а поразне еуропске трендове прати и Хрватска, гдје је просјечна нето плаћа жена 5.746 куна, а мушкараца 6.668 куна. Правобранитељица за равноправност сполова Вишња Љубичић на представљању резултата ЕУ пројекта “Једнака права – једнаке плаће – једнаке мировине” нагласила је да је тај јаз у плаћама сложен мултидимензионални друштвени проблем те да узрок неједнакости лежи у хоризонталним и вертикалним сегрегацијама.

Пројект вриједан готово пола милијуна еура правобранитељица је проводила у партнерству с Институтом за друштвена истраживања у Загребу, Центром за едукацију, савјетовање и истраживање, Синдикатом умировљеника Хрватске и белгијским Институтом за равноправност мушкараца и жена, с циљем ширења опсега имплементације акција и законских стандарда родне равноправности ради достизања родне равноправности и спрјечавања сиромаштва.

У Хрватској јаз између плаћа жена и мушкараца просјечно око 13 посто

У Хрватској је јаз између плаћа жена и мушкараца просјечно око 13 посто, а за чак 20 посто мању плаћу жене имају у четири подручја – здравство, социјала, здравствени сустав и сустав осигурања. Јаз се повећава са старосном доби, односно повећава се јаз у мировинама мушкараца и жена који износи чак 22 посто. Просјечна мировина за жене је у 2017. години у Хрватској износила 2.242 куне, а за мушкарце 2.860 куна.

Жене више раде на одређено радно вријеме, на непуно радно вријеме, често се сусрећу са тзв. стакленим стропом, дуже избивају с тржишта рада и чешће раде у тзв. феминизираним господарским дјелатностима у којима је плаћа нижа, истакнула је Љубичић.

Стаклени је строп, појаснила је на примјеру Хрватске, чињеница да имамо преко 60 посто високообразованих жена, а у управљачким структурама топ 50 хрватских твртки заузимају мање од 20 посто.

Стаклени строп говори о томе да жене немају једнак приступ додатном образовању, напредовању и немају једнаку могућност задржавања достигнутих позиција, додала је.

“Жене су нам, увјетно речено, премладе да задржавају одређене радна мјеста и позиције и увјетно речено, престаре да би се одржале на одређеним позицијама”, упозорила је Љубичић.

Кроз пројект “Једнака права – једнаке плаће – једнаке мировине” одржана је едукација средњошколске популације, државних и јавних службеника те јавних компанија, нагласила је, са жељом да се пошаље порука извршној власти и парламенту да се коначно крене с националним политикама и стратегијама које ће разумијевати проблем јаза у плаћама односно неједнаких примања мушкараца и жена на тржишту рада и свих ових препрека које се догађају.

Навела је и да је истраживање показало како у управним и надзорним одборима 100 компанија нема ни једне жене са средњом стручном спремом – “ништа мање од високе стручне спреме”, док истовремено у тим тијелима има мушкараца и са само основном школом.

Такођер, након 60. године живота постотак њихова учешћа у тим се тијелима смањује, “а мушкарце смо сретали и са 70 плус година”, навела је, позвавши на “колективну промјену свијести”, како би те неједнакости нестале.

Дивјак: Покушати балансирати интерес за студије који су боље плаћени

На исте је проблем указала и министрица знаности и образовања Блаженка Дивјак која наглашава да је због упозоравања на те неједнакости у школским курикулумима данас далеко више тема које се тичу равноправности сполова те тема које се односе на особни и социјални развој. “То је међупредметна тема која говори о томе колико је важно потицати амбиције код дјевојака и дјечака на једнаки начин”.

Морамо радити и на томе да покушамо балансирати интерес за студије који су боље плаћени, примјерице СТЕМ студије, гдје има више студената од судентица, додала је, а посебно истиче и нужност развијања јавне свијести да мушкарци и жене морају на једнаки начин приступити расподјели послова у кући.

Државна тајница у Министарству за демографију, обитељ, младе и социјалну политику, Марија Плетикоса упозорила је да јаз у плаћама и мировинама доводи до нижег животног стандарда и више стопе ризика од сиромаштва и социјалне искључености жена, посебно оних старије доби.

„У Хрватској је задњих година учињен одређени напредак у овом подручју. Унапријеђен је законодавни и стратешки оквир чиме се стварају претпоставке за оснаживање и већу економску неовисност жена, а наша задаћа остаје досљедна примјена закона”, додала је.

Из домене Министарства навела је притом Закон о родиљним и родитељским потпорама којим се, међу осталим, омогућава преношење права на другог родитеља – оца те се потиче очеве на кориштење родитељског допуста, као и повећање максималног износа накнаде плаће која се исплаћује за вријеме кориштења родитељске допуста за запослене и самозапослене родитеље.

Истакнула је и да ће Хрватска, за вријеме предсједања Вијећем ЕУ, посебан нагласак ставити на проведбу политика усмјерених на јачање приступа тржишту рада, социјалног укључивања, једнаких могућности, равноправности сполова и превенције сиромаштва.