Неефикасна јавна управа и даље је рак рана бх. друштва. Њена реформа је још на чекању. Није смањен огроман бирократски апарат, нити су у потпуности промијењене компликоване административне процедуре. Међу ентитетима нема договора ни о овом питању, због чега, између осталог, страни донатори повлаче милионе марака средстава намијењених реформи јавне управе у Босни и Херцеговини.

Од шалтера до шалтера. Од канцеларије до канцеларије. И тако у круг. За већину грађана у Босни и Херцеговини овако изгледа процедура за прибављање различитих докумената.

“Завршавала сам папире да предам за пензију. Отишла сам у ПИО да предам, па су ме онда послали овдје да повадим документацију која ми фали…
Сад идем у матични уред па се опет враћам… Шта ћу, морам тако”, каже једна наша суграђанка.

Реформа јавне управе годинама је један од приоритетних задатака који Европска унија поставља бх. властима. У Фонду за реформу јавне управе кажу да има помака кроз имплементацију 26 пројеката. Но, кључни стратешки оквир недостаје. Због тога се и на дневном реду Управног одбора Фонда за реформу јавне управе нашао и Приједлог одлуке о давању сагласности за поврат неутрошених средстава Шведској и Данској. Ријеч је о пет милиона марака.

“Већ годину и по дана чекамо да Влада Републике Српске усвоји стратешки оквир за реформу јавне управе, као један од услова да би донатори дали средства, и много више средстава него до сада. Али они траже једноставну политику засновану на доказима, не на испразној реторици или на нечему што често слушамо од политичких лидера”, каже координатор за реформу јавне управе у БиХ Драган Ћузулан.

Ћузулан, као посљедњи примјер, наводи одлуку Владе Републике Српске да за пројекат Е-беба издвоји 800 хиљада марака. Каже, средства су издвојена из ентитета, иако у Фонду за реформу јавне управе има довољно новца за финансирање пројеката.

Није проблем стратегија, него принцип рада, каже министар управе и локалне самоуправе РС Лејла Решић.

“Мене нису успјели убиједити да је реформа јавне управе само обука на рачунарима. Прича да је неко желио да финансира пројекте Републике Српске из тог Фонда и да се могло, је заиста само прича, јер било који пројекат за који смо ми аплицирали, нисмо добили сагласност”, каже Решић.

Повлачење донатора требало би да буде црвени аларм за доносиоце одлука у Босни и Херцеговини да одлучније и брже крену у процес имплементације реформи, поручују из Вијећа страних инвеститора у БиХ.

“Скоро десет година од започињања административних реформи, грађани БиХ немају утисак да се у систему јавне управе постиже значајнији напредак, као ни да управа постаје ефикаснија, одговорнија, приступачнија, ефективнија и транспарентнија. Такођер, ни перцепција предузетника и инвеститора који послују у БиХ није другачија”, стоји у саопштењу.

Недостатак политичке воље гуши све реформске процесе, па и у овом случају, сматрају у организацији Транспаренcи Интернeшнал. Повлачење донатора, кажу, зато и не би требало да чуди.

“Сви ти реформски изазови захтјевају јасно дефинисане јавне политике иза којих постоји јасна политичка подршка, коју ће потом моћи професионалци даље да спроводе у раду. Ми засад немамо тих јасних смјерница. Налази и препоруке се понављају”, сматра Угљеша Вуковић из ТИ у БиХ.

У Акционом плану за реализацију приоритета из аналитичког извјештаја Европске комисије, међу 729 мјера које треба спровести у дјело, а у 115 приоритета, наведено је да ће власти усвојити цјелодржавне стратегије и акционе планове за реформу јавне управе. Уз лакше административне процедуре, реформа јавне управе подразумијева смањење броја запослених у администрацији и унапређење рада с циљем смањења корупције.

Да ли је то све бх. властима у интересу?