При крају календарске, пчелари у Федерацији БиХ збрајају резултате протекле пчеларске године и то на „Данима меда“. Година је, кажу у Савезу пчелара, била лоша, меда је мање у кошницама у Посавини и Херцеговини, док је принос бољи у Средњој Босни.

Манифестације попут „Дана меда“, осим за сумирање резултата, прилика су и за анализу рада, стручно усавршавање и додјелу награда најбољима.

“Пчелари из Посавине нису слабије прошли у протеклих 40 година. Не треба проматрати једну пчеларску годину, него систем, 10 година, једна је екстра добра, дуга екстра лоша, осталих осам је ту и тамо”, каже предсједник Савеза пчелара ФБиХ Сејо Дељо.

“Прошле године просјечна проиузводња је 10 кг по пчелињој заједници, гдје медоносне паше нису биле издашне. Планинска подручја имају боље резутате”, наводи савјетник федералног министра пољопривреде Хуснија Кудић.

Меда је мање, али је добре квалитете. Производња од 1.700 тона у ФБиХ не покрива потребе домаћег, али тај мед може наћи пут ка страном тржишту и то кроз нови правилник о квалитети меда и пчелињих производа.

Med, sajam u Mostaru 01
Foto: BHRT/Dragana Radovanović

“Усклађивање прописа с Европском унијом, што се тиче производње, пчеларења, стављања меда на тржиште”, објашњава директор Агромедитеранског завода Мостар Марко Иванковић.

У Савезу пчелара ФБиХ истичу како је пчеларство ризична производња, али има велики потенцијал. Наводе како су потицаји пет пута мањи од стварних потреба. Процјењују како има пет тисућа регистрираних пчелара, шест тисућа пчелињака, те око 300 тисућа кошница. Према службеном регистру, двоструко их је мање. Не слажу су бројке Савеза и ресорног Федералног министарства пољопривреде.

“Имамо 150 тисућа регистрираних у нашем регистру. То је врло важно за планирање свих могућих мјера”, каже Хуснија Кудић.

“Мање добијамо, ове године срамотних 306 тисућа конвертибилних марака, нама припада један и пол до два милијуна, с овим повећавањем од 18,3 посто. Укупним потицајима за 2020. годину, очекујемо један и пол до два милијуна, ових 300 тиусћа није за развој, за перспективу”, додаје Сејо Дељо.

А перспектива постоји. Потребно је регулирати тржиште, заштитити га од патвореног меда. Домаћи мед потврдио је своју квалитету и цијеном – у просјеку, килограм меда у извозу кошта око 15 КМ, а цијена увозног је упола мања.

Дељо наглашава како је наш мед специфичан, егзотичан, да је органски и да може постати бренд.

Као такав је и препознат, а тражен је у арапским земљама, у сусједним државама, те САД-у.