До даљњег је одгођена депортација најмање 24 особе које су требале из Сирије да стигну у Босну и Херцеговину. Није познат разлог, као ни тачан број мушкараца, жена и дјеце, које наша земља треба прихватити као своје држављане, уз претпоставку да то уопште и јесу. Да ли Босна и Херцеговина има институционалне механизме да прихвати своје држављане? Је ли наша држава спремна да овај проблем дугорочно рјешава, по истом обрасцу? То су питања на која до сада нема правог одговора.

Предсједништво на једној, Министарство безбједности на другој, а ентитетске безбједносне институције на трећој страни – проблем, сада већ одгођеног прихвата лица за која се претпоставља да су држављани Босне и Херцеговине, још једном је показао да не постоји јасна координација, али ни јединствена стратегија суочавања са проблемом за који се дуго зна. Тек након састанка Ударне групе за борбу против тероризма, која је засједала прије три дана, надлежне институције добиле су дио неопходних информација.

Када буду депортовани, мушкарци за којима је расписана потјерница, одмах ће бити предати у надлежност Тужилаштва, јер им је већ одређен притвор. Жене и дјеца ће највјероватније привремено бити смјештени у Имиграциони центар Делијаш. Још није познато да ли ће се утврђивати евентуална кривична одговорност жена, у складу са европском праксом, на основу које им може бити суђено чак и ако су обављале било какве логистичке послове. У раду са дјецом учествоваће центри за социјални рад. У неким земљама су жене враћене у породице из којих су отишле у Сирију, али су у некој врсти кућног притвора. За дјецу, поготово за ону без родитељског старања, постоји више опција.

САФЕТ МУШИЋ, стручњак за безбједност

“Примјер Турске. Они су рецимо одлучили да ту дјецу прихвате чланови њихових породица који живе у Турској, рецимо, они су одабрали тај модел. Рецимо, неке друге државе су одабрале модел да дјецу до седам година и да се држава, односно њихов социјални систем побрине за њих. Неке друге државе су појединачно рјешавале случајеве”.

Откако се сазнало да најмање 15 жена и дјеце ускоро долази у БиХ, ангажовани су стручњаци који ће разрадити моделе поступања. Упућени кажу да читав процес, узевши у обзир касну реакцију, неће проћи без проблема, од којих је процес дерадикализације можда и највећи изазов.

“Сугерисао бих свим овим агенцијама које се баве тим питањем, а мислим да ће бити у великим изазовима, поготово да особе које су означене као особе склоне извршењу терористичких дјела, како и на који начин да та лица исконтролишу у будућности”, истиче Златко Милетић, некадашњи директор ФУП-а.

У Босни и Херцеговини изречено је казни у трајању од 150 година за учешће у кривичним дјелима повезаним са тероризмом. За активности на страним ратиштима, највећу казну – 7 година затвора, добио је Хусеин Билал Боснић. Његов штићеник, Ибро Ћуфуровић, који се, послије краха тзв. ИСИЛ-а једини вратио у БиХ, недавно је признао Суду БиХ да је ратовао у Сирији.