Послодавцима у Босни и Херцеговни је највећи проблем недостатак квалификованог кадра, што може довести до затварања фабрика. Поред одласка, проблем ствара и неусклађеност образовног система с потребама тржишта. Многи су годинама на бироу, а поједина занимања су дефицитарна.

Једна од 4.050 на добојској евиденцији незапослених је и дипломирана економисткиња Јелена Ковачевић. На стални посао чека 13 година и каже да је не изненађује одлазак људи из земље.

„Зато што је овдје јако тешко доћи до посла и у струци и ван струке. Исто и код преквалификације постоје одређена ограничења, финансијски проблеми, дужина трајања, значи није једноставно преквалификовати се, доквалификовати, као што се прича у медијима“, истиче Јелена Ковачевић.

Док многи одлучују изван домовине тражити нормалне услове за живот, послодавци су у проблемима. Недостају бројни профили занимања. Да БиХ остаје без способне радне снаге, показују и бројни примјери у Добоју. У фабрикама текстила раде радници разних струка, па чак и аутомеханичари, а најмање је кројача. Послодавци истичу да је све теже наћи радника. У текстилним предузећима у Добоју кажу да немају кога запослити из струке.

„Све су то остали људи који су радили прије рата и они су већ пред пензијом. Младе снаге заиста за кројаче фали. Ако се овако настави, ми нећемо имати више никога ко ће моћи да обучи нову радну снагу, млађу”, наглашава Драгана Бендаревић из Текстилне индустрије “Премиер” у Добоју.

Из Градске управе Добој кажу да у овом граду нема школе за текстилне техничаре и додају да је неусклађеност образовног процеса са потребама тржишта проблем цијеле земље.

И док послодавци вапе за појединим струкама, образовни систем се усклађује за потребе тржишта Европске уније. Иако не желе пред камере, и из тузланских фабрика обуће кажу да радници свакодневно одлазе у друге земље. Ко ће у будућности радити у бх. фирмама?