Архив Федерације Босне и Херцеговине презентовао је у Сарајеву фотомонографију “Златне године Архива Федерације”, коју објављује у години када обиљежава 25. годишњицу рада и постојања. Иако су протеклих година остварени значајни резултати, Архив се и даље суочава и са бројним горућим проблемима.

Иако је протеклих 25 година за Архив Федерације Босне и Херцеговине био мукотрпан период пун изазова с којима су се упосленици суочавали, Архив је успио урадити велики дио посла и унаприједити бројне процедуре, што је представио у недавно објављеној отомонографији. Приоритет је био и остао дигитализација Архива, међутим, то је веома тежак задатак због неразумијевања оних који доносе буџетске одлуке, сматра директор ове институције.

“Како је то заправо било тешко изводљиво најбоље се види из податка да је укупни буџет Архива Федерације БиХ сваке године реално и номинално падао. Он је данас 35 до 40 посто мањи него прије 10 година. Умјесто да имамо раст буџета ми смо стално имали падање буџета”, истиче директор ове установе Адамир Јерковић.

Већ сада Архив у процесу дигитализације у односу на свјетске трендове заостаје од 15 до 20 година. Проблем су и нове просторије у згради Владе Федерације БиХ које су неусловне и премалене за институцију ове величине. Сада немају ни читаоницу, коју су у некадашњим просторијама у улици Марка Марулића имали захваљујући добровољном раду.

Упркос великим проблемима, Архив Федерације Босне и Херцеговине дио је међународне заједнице архива. Организовао је бројне изложбе у више од 50 градова свијета и представио Босну и Херцеговину на међународном плану. У Сарајеву је организовао бројне изложбе страних архива, од којих је посљедња представила национални архив Летоније и 100 година државности те земље.