Готово двије хиљаде носилаца извршних, законодавних и судских функција у Босни и Херцеговини имају право на имунитет. Јесу ли га званичници користили протеклих година? Да ли он може бити препрека за кривично гоњење или покретање парничног поступка? И шта је, заправо, имунитет?

Право на имунитет у Босни и Херцеговини имају чланови државног Предсједништва, министри на државном и ентитетским нивоима, предсједници и потпредсједници ентитета, чланови ентитетских парламената, судије и тужиоци, чланови Високог судског и тужилачког вијећа.

На наша питања јесу ли за овим правом посегнули и шта он значи у пракси, парламентарци су одговорили:

“Ја имунитет нисам никада користио. Уосталом, овај имунитет сада у суштини ништа не значи, говори се о имунитету који готово да не постоји. То је онај од 24 сата на који се ви позовете”, каже Мирко Шаровић, заступник (СДС) у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

“Ја сматрам да и то питање треба ријешити у складу с Европском правном стечевином и ако ма тих ствари, да ће и то доћи на дневни ред”, каже Адил Османовић, заступник (СДА) у Заступничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Сви носиоци законодавних функција у Босни и Херцеговини – парламентарци, имају имунитет од кривичног прогона и грађанских парница, ако се ради о дјелу повезаном с функцијом коју обављају. Носиоци извршних функција – предсједници, потпредсједници, замјеници предсједника и министри, су под имунитетом од парничног поступка, такођер у предметима који се односе на посао који обављају.

Но, да имунитет није препрека за кривично гоњење, на ентитетском нивоу показује случај заступника у Народној Скупштини Републике Српске, Драшка Станивуковића. Он каже да је против њега покренуто неколико кривичних пријава и тужби.

“Имунитет имају смо они који имају власт, ја имам као посланик опозиције такозвани имунитет, па су ме као гицу претурали по оним аутомобилима, тукли, батинали, притварали пет пута, нападали. Доживио сам најгоре могуће врсте тортуре, а имам имунитет којег никад и нигдје не могу да искористим па ни у скупштини гдје сам добио шаку”, каже Драшко Станивуковић, посланик (ПДП) у Народној скупштини РС.

“Ја колико се сјећам и колико знам, нити један заступник или заступница до сада никада се није позвала на тај имунитет – тако да то право нити је употријебљено, а камоли злоупотријебљено. Што се мене лично тиче, може се укинути. Сви ми који говоримо јавно, морамо стајати иза оног што говоримо”, каже Дамир Машић, заступник (СДП) у Заступничком дому Парламента Федерације БиХ.

Закон о Високом судском и тужилачком вијећу дефинира да су сви чланови овог тијела ослобођени грађанске одговорности за сва мишљења или одлуке које су донијели у оквиру службених дужности. Од кривичне и грађанске одговорности истим законом ослобођени су и судије и тужиоци.

Политика је уносно занимање, каже бивши судија, који се залагао за укидање имунитета. Она, додаје, доводи до случајева да свако чува своју позицију и да опстају они “недодирљиви”, којима вјетар у леђа дају Закон о имунитету и позивање на пресумпцију – претпоставку невиности.

“Ја сам се давно залагао да у једном периоду нема закона о имунитету док се овај простор морално и политички не прочисти јер имамо државе које имају далеко већу демократску традицију, а које немају имунитет, као напримјер Шведска”, каже Вехид Шехић, бивши тужилац и судија.

Шведска је земља која никоме не даје право на имунитет. У тој земљи сматрају да се тако на најбољи начин дефинира одговорност носилаца јавне дужности према јавности. Мијењати законодавство слиједећи примјере Европске уније или не – питање је које смо упутили и Министарству правде Босне и Херцеговине, али одговор нисмо добили.