Живот мјештана најудаљенијих сребреничких села у зимским мјесецима је најтежи. Сваке зиме су сњежним наносима одсјечени од Сребренице. Наша екипа боравила је у Мјесној заједници Лука и провјерила како живе повратници, нарочито најмлађи.

„Свако доба има своје неке чари, и зими. Међутим, највеће страховање да се неће дијете разбољети, не можеш до Сребренице, даш му неки антибиотик што му доктор пропише, међутим буду посљедице, дијете алергично, као што нам се десило прошле године с Неџадом кад је био болестан”, каже Сеида Делић описујући живот зими када сњежни наноси блокирају пут у селима на око хиљаду метара надморске висине, педесетак километара од Сребренице.

Ове зиме им то није задавало велике главобоље, захваљујући, кажу, временским условима и редовном одржавању путева. Но, брачни пар Делић већ размишља о исељавању. Разлог је школовање сина.

У овој мјесној заједници тренутно има око 40 породица, а прије рата је имала више од хиљаду становника. Ту је и осморо дјеце, од којих троје иде у школу удаљену чак 25 километара, а син Делића би требао наредне школске године кренути на наставу. Пут за дјецу, нарочито зими, је и више него тежак. У селу постоји школски објекат који никад није отворен.

„Наредних година, уколико се не ријеши тај проблем са школом, остат ћемо и ми без дјеце, а ми ако останемо без дјеце, немамо ни ми стари шта тражити”, рекао је предсједник МЗ Луке, Сребреница Хамо Зулановић.

Надлежни истичу да је недовољан број дјеце разлог немогућности отварања школе, а начелник Сребренице Младен Грујичић је за БХТ1 рекао да би рјешавање овог проблема значило олакшицу и за саму Опћину, будући да се издваја новац за превоз ученика.