Музеј ратног дјетињства у Сарајеву обиљежава трећу годину постојања и дјеловања. Јединствен карактер и квалитет Музеја међународно је препознат и награђен неким од најпрестижнијих музејских награда.

Због овог успјеха, њихово поље дјеловања давно је прешло границе Босне и Херцеговине, а данас раде у цијелом свијету.

За кратко вријеме Музеј ратног дјетинства добио је неколико међународних награда и признања, а активности овог музеја стално расту. Тренутно запошљавају петнаестак младих људи. Као платформа, која даје глас свима који су били или су тренутно дјеца у некој од ратом погођених зона, помажу публици да на основу личних прича, предмета, аудио и видео свједочења и других докумената боље схвате шта значи одрастати у рату.

“Не постоји ниједан музеј на свијету који се бави искључиво том темом и то је оно како се ми пласирамо као једна јединствена идеја, јединствен концепт. Такођер, што се тиче нашег рада у Босни и Херцеговини, на неки начин смо и ту помјерили границе”, каже Амина Крвавац, извршна директорица Музеја ратног дјетињства.

Тренутно раде на пројекту са Меморијалним центром Сребреница на документацији искустава људи који су као дјеца доживјели геноцид у Сребреници. Ради се о, како кажу, можда најосјетљивијем пројекту на којем су радили.

“Битно је да имају повезницу са геноцидом у Сребреници. Значи, да су им родитељи били у Сребреници за то вријеме, ако су они већ били евакуисани. Међутим, ми највише имамо учесника који су били у самој Сребреници за вријеме геноцида и њихова искуства су сва заиста вриједна биљежења и заиста су сва потресна”, каже Лејла Хаирлаховић-Хушић, истраживачица Музеја.

У времену ескалирања избјегличке и хуманитарне кризе, дјеловали су у Либану, кампу сиријских избјеглица, али и у Украјини и избјегличким камповима у Србији. Данас раде по избјегличким камповима у Босни и Херцеговини.

“Желимо прикупити личне приче и предмете дјеце која бораве у тим прихватним центрима, који ће се послије презентовати у виду путујуће изложбе која ће бити организована у четири бх. града, већином гдје је највећа концентрација те популације – дакле Сарајево, Бихаћ , Мостар, и Бањалука”, каже Елма Махмутовић, директорица развоја у Музеју ратног дјетињства.

Музеј ратног дјетињства има широку подршку донатора, партнера и других музеја и имају повјерење бх. јавности. То покушавају на неки начин искористити, првенствено у смислу да се однос власти у Босни и Херцеговини према музејима и култури темељно промијени.

Њихов допринос биће и нови простор у близини садашњег објекта у Логавиној улици, који ће и другим младим умјетницима омогућити простор за дјеловање.