Књига Хаџи-Максо Деспић: “Записи старог Сарајлије”, која доноси записе једног од најистакнутијих представника угледне сарајевске породице Деспић, представљена је у Сарајеву.

Ово вриједно штиво, које је приредила потпредсједница Српског просвјетно-културног друштва (СПКД) “Просвјета” Сарајево Драгана Томашевић, свједочи о прошлости главног града Босне и Херцеговине, као и атмосфери и духу који карактеризирају раздобље друге половине 19. и почетка 20. стољећа, односно пријелаз из времена османске ка аустроугарској владавини.

Томашевић каже да је ријеч о аутентичним сјећањима Максе Деспића, укључујући његова сјећања из дјетињства, али и казивања из каснијих година којима на несвакидашњи начин осликава живот у граду, почетке савременог доба и промјене које су полако, али сигурно, захватале и овај дио Балкана.

У записима Хаџи-Максе, навела је Томашевић, сусрећемо се са стварима које представљају својеврсну хисторију свакодневице, од података када је у град на Миљацки стигао шећер, прве шибице, до описа живота из перспективе савременика тог бурног времена.

Једна од промоторица, Индира Кучук-Соргуч, истиче како записи кроз говор Хаџи-Максе Деспића представљају вриједан хисторијски и културолошки прилог проучавању и упознавању старог Сарајевом, уз аутобиографски печат самог аутора.

Како је рекла, књига доноси слику Сарајева с краја 19. и почетка 20. стољећа и то из пера човјека који је рођен је у Османском царству, а потом свједочио животу у Аустроугарској монархији и Краљевини Југославији (Краљевини СХС).

У осврту на личност и дјело Максе Деспића, Кучук-Соргуч истиче како се ради о угледнику града, који потјече из богате трговачке, сарајевске, православне фамилије, чију оставштину баштини Музеј Сарајева (Деспића кућа). У објекту ове породице данас се налази и Музеј књижевности и позоришне умјетности.

О значају промовиране књиге и њеног аутора говорио је и предсједник УО СПКД “Просвјета” Дејан Гарић, наводећи како му је драго да се на овај начин из заборава отргне барем мали дио онога што су некадашњи истакнути становници и породице значили у контексту његовања истинских грађанских вриједности, духа модернизма, али и очувања и његовања културе и традиције.

“Једноставно допустили смо да неки људи који су оставили дубокога трага падну у заборав”, рекао је Гарић те додао да је Хаџи-Максо Деспић заслужио улицу, трг или споменик у Сарајеву.