Странке у Босни и Херцеговини, у посљедњих 12 година, из прорачуна на свим разинама, добиле су више од 245 милијуна марака. Тај новац смију трошити само на циљеве утврђене програмом и статутом странке. Иако је чак 80 посто средстава којима странке финанцирају свој рад – јавни новац, извјешћа показују да се, тијеком сваког изборног процеса прибјегава малверзацијама. Истовремено, нема адекватне контроле трошења тог новца.

Колико се новца даје странкама из прорачуна, најјасније показују подаци Средишњег изборног повјеренства. Од 2004. године, до локалних избора 2016. године за финанцирање водећих десет странака у Босни и Херцеговини издвојено је 187 милијуна марака. У истом раздобљу, политичким субјектима на свим разинама власти уплаћено је 245 милијуна марака прорачунског новца.

Финансирање политичких странака регулирано је законом који је усвојен 2012. године. Стручњаци упозоравају како тај закон има низ мањкавости, који странкама омогућавају различите злоупорабе и малверзације.

Без адекватног надзора, странке не осјећају потребу подносити финанцијска извјешћа о утрошку новца, наводе из Транспаренцy Интернатионала.

ИВАНА КОРАЈЛИЋ, Транспаренси Интернешнал

“Кључна ствар у цијелој овој причи је да се толика јавна средства издвајају за политичке странке, а да нема нити информација нити званичног надзора да се види на шта су она потрошена, да ли су намјенски потрошена, да ли су потрошена како је по закону дефинирано само на остваривање програмских циљева политичких странака или можда чак на нешто друго”.

Казне за кршење закона о финанцирању странака у нашој земљи износе 5 тисућа еура, док је у готово свим чланицама Еуропске уније тај износ четири пута већи. На мањкавости закона и нетранспаретно трошење новца упозорава и заступница Наше странке у Парламентарној скупштини.

МИРЈАНА МАРИНКОВИЋ – ЛЕПИЋ, заступница Заступничког дома ПСБиХ

“Постојеће санкције, када је у питању кршење одредаба овог закона, не производе одређене ефекте, с обзиром да се прекршаји понављају и да се из године у годину, покрећу постпуци против одговорних особа у странкама које крше одредбе овог закона.”

Економиста Жарко Папић каже да је борба за власт у ствари борба за менаџерске позиције, преко којих се лакше добивају тендери, а онда тим тендерима финанцирају властите странке. Поставља се питање: Зашто новцем грађана финанцирати странке?

ЖАРКО ПАПИЋ, економски аналитичар

“Финанцирајте се из чланарине, постаните озбиљне политичке странке и будите самостални. Тиме се доводе увелико све странке у зависност од освајања власти, не због програма него само да би имали финанцирање. И све се своди на то ко ће више пара узети.”

А политичка воља да тај закон буде регулиран и промијењен, не постоји, јер не желе изгубити оно што им овакав лош законски оквир омогућава, наводе из Транспаренси Интернешналa.