На југу Херцеговине, 15 километара од Јадранског мора, смјестило се Хутово блато, јединствена субмедитеранска мочвара у Еуропи.

У зеленој оази, с обиљем воде, своје пребивалиште је пронашао велики број биљних и животињских врста. Због изузетног значаја и љепоте, Хутово блато је 1995. године проглашено Парком природе.

На површини од 7411 ха те на територији двије опћине – Чапљине и Столац, смјестио се Парк природе „Хутово блато“. То је једно од највећих еуропских зимовалишта птица. Простире се на мочварном, равничарском и брдовитом терену. Обилује великим бројем животњских и биљних врста од којих су неке и ендемске. Но, због благе зиме, ове године уточиште у овом рају пронашао је мањи број него иначе.

ЈОСИП ВЕКИЋ, водитељ Службе заштите у ЈП Парк природе „Хутово блато“

Видимо да популација вранца великог корморана је мања. Он се код нас не гнијезди. Ту он долази негдје у 11.мјесецу и буде ту преко зиме. Одлази у 3. Он исто се храни малим рибама ту на Хутову блату… иако видимо да нема те рибе довољно и мања популација је скоро за једну трећину него лани. Лани смо имали око хиљаду корморана, ове године 300-350 јединки.

НИКОЛА ЗОВКО, директор ЈП Парк природе „Хутово блато“

У Хутовом блату је евидентирано више од 50 врста риба. Од тога је 12 ендема који су посљедњих година јако угрожени, прије свега због измјењеног водног режима гдје нам више воде не долазе на природан начин него на умјетан начин преко турбина, преко Хидроелектране Чапљина што нам ствара велики проблем“.

Због климатских промјена али и утјецаја хидроелекрана, у Хутовом блату се појављују инвазивне врсте које утјечу на вегетацију и животињски свијет.

НИКОЛА ЗОВКО, директор ЈП Парк природе „Хутово блато“

Из овога слива Требишњице и Билећког језера примјећујемо овдје неке биљне заједнице које никада раније ту нису биле. То су врсте инвазивне које штете овдје ендемској фауни а исто тако, велики проблем нам посљедњих година представљају инвазивне врсте риба, посебно штука, има ту понешто и Дунавског сома, Пастрвског гргеча, све су то опасне врсте за ово заштићено подручје“.

Шаран којега иначе називају ријечним вуком, највећи је предатор међу рибама. Осим другим рибама, храни се пачићима, паткама и свиме што му дође на дохват. Разлог појаве инвазивних врста није у потпуности познат.

НИКОЛА ЗОВКО, директор ЈП Парк природе „Хутово блато“

„Прича се да су ту код неких узгајивача побјегле штуке из оних кавеза док има и нека друга прича да су горе чак код Врљике штуке порибљаване, да су неки спортски риболовци ради пецања порибили штуку и да им је утекла. Нажалост, морамо радити све могуће начине да поклушамо је свест на што мању мјеру“.

ЈОСИП ВЕКИЋ, водитељ Службе заштите у ЈП Парк природе „Хутово блато“

Осим што је рај на земљи за биљни и животињски свијет, одмор за душу и тијело Хутово блато пружа и човјеку.

Давне 1971. године Хутово је блату уврштено у „Попис мочвара од међународног значаја”, а 1980. у “Међународни пројект за заштиту медитеранских мочвара”.