Док се у већини општина и градова смањује број оних који се баве пољопривредом, у Грачаници се предузимају конкретне мјере да би се, не само очувала него и проширила ова дјелатност. Циљ је да се отвори што више радних мјеста и тиме смањи број оних који одлазе из земље.

Након 38 година рада, фирма у којој је радио Узеир Шестан је угашена. Како би прехранио породицу, одлучио се бавити оним што му је некада био углавном хоби – пољопривредом.

УЗЕИР ШЕСТАН, пољопривредник

„Бавим се у задње вријеме, како је фирма пропала. То ми је једини излаз. Иначе, радио бих у фирми, овим сам се и прије бавио док сам радио овако.“

Пластеничка производња се, каже Шестан, више исплати и сигурнија је. Како би унаприједили ову дјелатност, локална власт је у сарадњи са двије међународне организације у протеклом периоду подијелила 40 пластеника са комплетном опремом и резултати су видљиви.

НЕРМИНА ТРУТОВИЋ, Одсјек за пољопривреду и рурални развој, Грачаница

„С обзиром на то да је нама једна од стратешких производњи производња поврћа, врло нам је битно да се, у вријеме ових климатских промјена, на вријеме организујемо и, онолико колико је то могуће, да пребацимо производњу са отвореног у затворени простор гдје имамо контролисане услове.”

Захваљујући Градској управи, и Шестан је добио пластеник. Намјерава ширити производњу.

УЗЕИР ШЕСТАН, пољопривредник

„Узгајам салату, шпинат, лук, сво ово поврће што може да буде ту.“

НУСРЕТ ХЕЛИЋ, начелник Грачанице

„Имали смо пуно пројеката управо у том смислу, да обезбиједимо нова радна мјеста, обезбиједимо приходе у руралним дијеловима и кроз пар пројеката се то потврдило као успјешно.“

Грачаница је позната по развијеној привреди, бројним успјешним предузећима, али посједује и око 13.000 хектара пољопривредног земљишта, а око 1500 особа има пријављен обрт. Циљ пројеката који се реализују јесте повећати број оних који имају своје обрте и задржати грађане.