Промјена националности “по потреби” у Босни и Херцеговини од феномена је постала политичко оруђе. Промјена је легална, све док се поштују изборна правила и важећи закони. Поставља се питање легитмности и кредибилитета изабраних представника који злоупотребљавају питање етничке припадности.

Да ли је Драшко Јеличић, нови министар привреде кантона Сарајево, најсвјежији примјер експресне промјене националног идентитета зарад фотеље? Опозициони посланици у кантоналној Скупштини тврде да је од Хрвата постао Србин за свега 15 минута.

У Демократској фронти су нам рекли да одговор на питање је ли тачно да је у току паузе на скупштинској сједници промијенио националност, може дати само Драшко Јеличић. Новоименовани министар Јеличић није одговарао на поруке, а наше позиве је одбијао. Не би био први случај у Босни и Херцеговини, да, због мандата, кандидат напрасно обуче дрес друге националности.

СДС-ова Нина Букејловић се на локалним изборима 2016. године изјаснила као Српкиња, да би, на општим, двије године касније, постала Бошњакиња. Све то да би добила шансу да, преко компензационе листе уђе у Народну скупштину Републике Српске. Мандат на крају није добила, због кршења закона.

ЖАРКО ПАПИЋ, директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију

Људи мијењају партије, сад мијењају и нације. Дакле, нема шта што они неће промијенити. Баш их брига за гласаче, баш их брига за нека политичка обећања или програме које су имали. Дакле, они трче за оним што је моћ која им обезбјеђује материјални пробитак.

Да иронија буде већа, за изненадном промјеном националне припадности најчешће посежу чланови оних странака које своју политику базирају управо на националним одредницама.

АДНАН ХУСКИЋ, политички аналитичар

Ако вии као етничка већина на овај начин се поигравате са тим принципима, имате ли право критиковати друге када буду то исто радили, на оним мјестима која су вама проблематична, тешка и болна?

Памти се и случај Горана Опсенице, Србина, који се, да би постао министар, изјаснио као Хрват, иако је, као припадник српског народа, добио мандат у федералном Парламенту. Нису заборављени ни Срби Расим Смајић и Харис Плехо. Они су се, 2014, као кандидати Босанске странке у Скупштини кантона Сарајево, у обрасцу Централне изборне комисије уписали као представници српског народа, да ушли у федерални Дом народа. Пошто су те ситуације присутне годинама, а нема законског упоришта да се санкционишу, поједини аналитичари питају се да ли је дошло вријеме за промјене?

ДЕНИС ЧАРКАЏИЋ, Удружење грађана “зашто не”

И ово јуче што се десило треба да буде још један окидач, да се коначно Парламентарна скупштина укључи у тај процес и да се на некин начин смањи битност онога што је човјек по националној припадности, у односу на оно што он сам као човјек представља.

Промјена националне припадности није противзаконита, уколико се не дешава унутар једног изборног циклуса, односно у периоду краћем од четири године. Ипак, на крају једно питање остаје у ваздуху – коме су лојални они који се предомишљају – странци или грађанима који су их бирали?