Свјетски дан бубрега се обиљежава да би се подигла свијест о важности очувања здравља бубрега. Отприлике једна од десет одраслих особа има неки облик болести бубрега. Може се развити у било којој старосној доби. Међутим, хронична болест бубрега постаје све учесталија с порастом животне доби, због чега бројни пацијенти морају почети лијечење дијализом.

Какав је живот са дијализом? Колико је тешко прихватити да вам живот зависи од апарата и чега се све треба придржавати како би живот дијализног пацијента био квалитетнији? Покушали смо одговорити на ова питања, али и открити колико је и систем укључен да би олакшао живот пацијентима.

Дијализа је поступак којим се замјењују неке функције бубрега. Ово лијечење може замијенити само неке основне функције нормалног бубрега. Двије најважније функција бубрега су уклањање вишка воде у телу и уклањање отпадних материја које су се накупиле у крви – контролишу се помоћу лечења дијализом. Учесталост дијализних третмана разликује се према количини преостале бубрежне функције.

ЈЕЛА ТИМОТИЈА

“На дијализи сам скоро 30 година. Идем три пута седмично. На апарату се проведе четири сата, припрема 15-ак минута и искључење 15 минута, а сама дијализа траје четири сата, три пута недјељно. Практично сте везани сваки други дан за апарат”, објаснила је Тимотија.

Живот прије дијелизе драстично је другачији од живота са дијализом. И са овим лијечењем, пацијенти морају поштовати правила исхране како би воду и отпадне материје одржавали на прихватљивом нивоу.

ЈЕЛА ТИМОТИЈА

“Има посебан режим исхране кога се морате придржавати, а што се тиче уноса течности у организам, морате се трудити да што мање уносите течности, јер дијализа кад крене престаје мокрење”, додала је Тимотија.

Остале функције бубрега, као што је улога коју бубрези имају у изградњи црвених крвних зрнаца и одржавању јаких костију, дијализни пацијенти контролишу лијековима.

ЈЕЛА ТИМОТИЈА

“Пије се неких 5, 6 врста лијекова који се свакодневно морају узтимати, осим оних који се стекне, па се додатно мора узимати”, казала је Тимотија.

На подручју Кантона Сарајево тренутно је око 325 особа које су на хемодијализи. Проблем пацијената у ФБиХ огледа се у томе што не могу отићи из града, државе, јер су хемодијализе у другим земљама јако скупе. У Републици Српској и Брчко дистрикту БиХ то је ријешено кроз јавно приватно партнерство.

ЈЕЛА ТИМОТИЈА

“Прије је било ријеткост, само у већим градовима је била дијелиза. Међутим, сада има и свугдје се може, у иностранству наравно, јер је наша дијализа Фрезенијус”, истакла је Тимотија.

Спас је у трансплантацији. У БиХ годишње се уради трансплантација колико у свијету сваког сата због чега највише пате хронични бубрежни болесници. Бројни су проблеми од којих је највећи што државни систем здравства не функционише како би требао. Федерални фонд солидарности сваке године издваја потребна средства за трансплантације. Оно што се може урадити у БиХ плаћа Фонд солидарности, а оно што не може, шаље се у иностранство а трошкове такођер сноси Фонд солидарности. Међутим донора нема. Ни госпођа Тимотија није била те среће.

ЈЕЛА ТИМОТИЈА

“Ја више не могу на листу јер су године прошле и пропали су крвни судови, а ето остало је да останем на дијализи”, рекла је Тимотија.

Једини прави пут за више трансплантација у БиХ јесте примјена такозваног Шпанског модела у организацији и трансплантацији органа, односно организација преко министарстава здравства, клиничких и других болница уз помоћ институција, медија и невладиног сектора. Неопходна је едукацоија становништва како би се број донора повећао.