Само један од неколико предложених закључака којима је намјера била побољшање стања у бх. правосуђу на данашњој сједници Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине је усвојен јер за остале није било ентитетске већине из Републике Српске.

Усвојен је заједнички закључак неколико посланика којим су затражили да се у року од 10 дана сазове конституирајућа сједница Привремене истражне комисије Дома која је основана закључком на хитној сједници у јуну 2019. године.

Остали закључци упућени су Колегију Дома на накнадно усаглашавање.

Предсједник Клуба Странке демократске акције (СДА) Адил Османовић затражио је од Тужилаштва БиХ да достави детаљну анализу процесуирања ратних злочина који су од Хашког трибунала означени као предмети А категорије.

Османовић је затражио и анализу и преглед неопходних измјена кривичног законодавства, али процесуирање овлаштених особа у случајевима непровођење одлука Уставног суда те је позвао Тужилаштво да поступи у складу с овлаштењима у том смислу.

Као један од пет закључака које је предложио уиме Клуба СДА био је и онај којим тражи достављање извјештаја о раду Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) два пута годишње, те су руководитељи ВСТВ-а, предсједник Суда БиХ и Тужилаштва БиХ позвани да воде рачуна о националној структури заступљености конститутивних народа БиХ.

Посланик Наше странке Предраг Којовић затражио је измјене закона о ВСТВ-у и то у складу с препорукама садржаним у Извјештају Европске комисије.

Затражио је раздвајање ВСТВ на двије институције Високо судско и Високо тужилачко вијеће, те да чланове које именују адвокатске коморе замијене чланови из реда универзитетских професора правне науке, као и да главне тужиоце на свим нивоима именују надлежна законодавна тијела.

Посланик Странке демократске активности (А-СДА) Јасмин Емрић затражио је достављање Акцијског плана отклањања недостатака у области владавине права, провођења препорука и мјера садржаних у Извјештају стручњака о питањима владавине права у БиХ од 5. децембра 2019. године.

Ентитетске већине није било ни за закључак посланика СДА Сафета Софића који је затражио успостављање Врховног суда БиХ с циљем осигурања поштовања људских права и владавине права на цијелој територији БиХ.

То је епилог данашње шестосатне тематске сједнице Представничког дома ПСБиХ на којој су посланици указали на бројне проблеме унутар правосудних институција.

Тадић: Бит ће нових предмета за високу корупцију

Главна тужитељица Тужилаштва Босне и Херцеговине Гордана Тадић у оштром обраћању посланицима Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ на тематској сједници најавила је да ће та институција итекако покренути предмете и осигурати осуђујуће пресуде за високу корупцију.

Оцијенила је да одржавање сједнице не сматра добрим јер је одвојена тематика стања у правосуђу и извјештаји о раду Тужилаштва БиХ. Замјерала је представницима власти јер ни они, како каже, нису радили, а примали су плату на више радних мјеста те их је упитала постоји ли у том смислу моралне одговорности.

“Шта би било да престане рад правосудних институција, полиције или Обавјештајно-сигурносне агенције (ОСА), шта би с нама било с БиХ”, упитала је Тадић.

Упозорила је да се цијели терет стања у БиХ не може свести само на рад правосудних институција, подсјећајући на неимплементацију пресуда Уставног суда БиХ што је требала урадити Парламентарна скупштина БиХ.

Каже да у Тужилаштву ради 58 тужилаца који су спремни радити свој посао неовисно од било кога, посебно неовисно од представника законодавне и извршне власти те је најавила да неће подлећи било каквим притисцима.

Смијех у парламентарној сали изазвала је њена констатација да је расправа о стању у правосуђу могла сачекати јер би се требало разговарати о вирусу Цовид-19 о чему сви разговарају те је на смијех одговорила да су се и раније сви смијали мигрантској кризи.

“Говорило се да неће мигранти доћи у БиХ. Данас је требало расправљати о тој кризи и то сви заједнички. Видим да има подсмијеха, али видјет ћемо да онај ко се задњи смије најслађе се смије”, казала је главна тужитељица Тужилаштва БиХ изражавајући бојазан да ће сви због таквог односа сносити посљедице.

Тадић каже да је с обзиром на здравствену ситуацију требало на сједницу позвати здравствене стручњаке који би могли одговорити на тај изазов.

Након изношења таквог става, главна тужитељица Гордана Тадић почела је говорити о извјештајима о раду институција, на чијем је челу, за 2017. и 2018. годину те је подвукла да је остварена норма подсјећајући да се тужиоци оцјењују за разлику од судија Суда БиХ.

Говорећи о Одјелу за процесуирање ратних злочина Тужилаштва БиХ напоменула је да је оптужено више од 800 особа те је изречено више од 3.200 година затвора од Суда БиХ који прати рад Тужилаштва.

Ипак још увијек је велики број предмета који требају бити ријешени, сада је пред тужиоцима готово 450 предмета против 4.223 особе, но Тужилаштво БиХ је, тврди Тадић, лидер у рјешавању предмета ратних злочина.

Када је у питању Одјел за организирани криминал, привредни криминал, корупцију и тероризам изречено је више од 2.000 година затвора, а резултати у раду се постижу у континуитету.

Питала је посланике да ли знају значење “високе корупције”, подсјећајући их да су посланици високи функционери на које се та врста корупције односи те је јасно најавила да ће у наредном периоду бити отворени предмети у области високе корупције, али је најавила и да ће бити осуђујућих пресуда у тим предметима.

Дебевец: Суд БиХ ради добро и квалитетно

Предсједник Суда Босне и Херцеговине Ранко Дебевец казао је у обраћању посланицима да Суд БиХ ради квалитетно и добро, али да је примјетно неразумијевање у вези надлежности суда и тужилаштва.

“Као илустрација доброг рада судова, Суд БиХ није једини суд у БиХ који нема ниједну одлуку Уставног суда БиХ, а која би се односила на питање непоштовања и недоношења одлуке у разумном року”, истакао је Дебевец.

Таква ситуација, нагласио је, показује да Суд БиХ доста добро ради, али да он не може говорити о појединим одлукама судија, јер то није надлежност предсједника Суда БиХ.

Тегелтија: Смањена дужина трајања судских процеса

Предсједник Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) Босне и Херцеговине Милан Тегелтија казао је да је о стању у правосуђу потребно говорити у континуитету и поредити стање од прије у односу на стање какво је данас како би се добила потпуна слика.

У обраћању посланицима Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ оцијенио је да се налази у специфичној ситуацији имајући у виду да је на прошлој сједници Дома усвојен закон који предвиђа престанак мандата садашњих чланова ВСТВ-а.

Ипак на сједницу, истиче, није дошао јер је обавезан него јер су чланови тог вијећа опредијељени да буду партнери с институцијама власти без обзира да ли им се власти свиђале или не.

Износећи податке о стању у правосуђу казао је да је у односу на 2015. годину преполовљен број предмета те да је БиХ у европском просјеку када је у питању дужина трајања судских поступка због чега је највећи број жалби из тог разлога пред Европским судом за људска права у Страсбоургу.

Но, рок трајања суђења на судовима је смањен са 850 дана колико је било просјечно трајање и сведен је на 380 дана, али цијела Европа има проблем с дужином трајања, напомиње Тегелтија.

Напоменуо је и да је важна старосна структура неријешених предмета, наглашавајући да су ријешени они најстарији предмети те је сада старосна структура предмета од једне до три године.

Говорећи о проблемима у правосуђу изнио је питање непопуњености правосудних институција посебно тужилаца, а уколико би се то промијенило побољшао би се, сматра, рад тужилаштава те је додао да се предузимају мјере за убрзање рјешење предмета.

“Када су у питању предмети корупције, с бројем пријава смањује се број потребних истрага што је и веома логично. Тај параметар мјери се од 2015. године када је било 1.129 пријава за корупцију, док је тај број 2019. године 957 пријава”, појаснио је Тегелтија.

Истакнуо је да су потребна унапређења и у случају процесуирања пријава у области корупције, али је изнио и податак да је 2015. године било 89 осуђујућих пресуда, док је 2019. године било 223 осуђујуће пресуде, док је ослобађајућих пресуда било 62.

Осврнуо се и на комплицирану структуру у БиХ, која је најсложенија од свих земаља региона будући да БиХ има четири независна судска и тужилачка система, два су врховна суда, један Апелациони суд Брчко Дистрикта те Суд БиХ којим завршава правосудна пирамида.

Како је закључио у обраћању државним посланицима, за успјешност рада правосудних институција није само довољно дјеловање ВСТВ-а него је потребно доносити законе и прописе у симбиози свих надлежних институција те је једино заједничким дјеловањем три стуба власти могуће промијенити стање у правосуђу.

Бурна посланичка расправа о бх. правосуђу

Након уводних обраћања предсједника Високог судског и тужилачког вијећа (ВСТВ) БиХ Милана Тегелтије, главне тужитељице Тужилаштва БиХ Гордане Тадић те предсједника Суда БиХ Ранка Дебевеца услиједила је посланичка расправа у којој је указано прије свега на спорост рјешавања предмета, али и нелогичност појединих судских процеса.

Да је у питању најважнија сједница у овом сазиву ПСБиХ оцијенио је допредсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић (Савез независних социјалдемократа – СНСД), али је позвао посланике и госте да сједницу не претворе у судницу.

Мишљења је да је у питању много више од саме расправе о правосуђу која је једна од најважнијих тема, наглашавајући да се на данашњој сједници разговара о напретку према Европској унији јер је рад правосуђа показатељ тога те је казао да БиХ треба ефикасно и непристрано правосуђе.

Нјегова колегица из странке Сњежана Новаковић-Бурсаћ каже да је питање правосуђа неодвојиво од питања владавина права те да је СНСД једна од ријетких партија која сматра да је правосудни систем “политичко-правни хибрид” и конструкт који није утемељен на Уставу БиХ.

Посланик Социјалдемократске партије (СДП) Саша Магазиновић замјерао је Тадић због оштрог обраћања посланицима оцјењујући да тиме непоштује највишу државну институцију те ју је позвао да отпочне с хапшењем политичара за које постоји сумња да су починили кривична дјела корупције, али ју је позвао и да то раде с пажњом како се докази не би загубили што се, каже, често догађа.

“Ова сједница ће бити корисна ако људи који представљају правосудне институције стисну петљу и кажу имена убица Давида Драгичевића и Дженана Мемића. Они су убијени”, поручио је Магазиновић те је упозорио и на унапређење главне тужитељице Кантоналног тужилаштва Сарајево Далила Бурзић.

Да је најодговорнији за стање у правосуђу управо ВСТВ оцијенио је данас посланик Странке демократске акције (СДА) Шемсудин Мехмедовић, казавши да су одступили од принципа, али је става и да постојећи закон који регулира њихов рад треба измјене. Упозорио је и на чињеницу да је било много афера које су потресале ту правосудну институцију.

Због убацивања у ријеч посланицима главне тужитељице Гордане Тадић, посланик Српске демократске странке (СДС) Драган Мектић казао је да постоји намјера да се прекидањем посланика и прекидањем сједнице данас прави лакрдија.

Питање посланика СДП-а Зукана Хелеза зашто није ухапшен лидер СНСД-а Милорад Додик када је угрозио уставноправни поредак БиХ изазвало је буру коментара посланика из Републике Српске који су позвали Хелеза да не позива на одмазду Додика.

У репликама на изјаве Хелеза трага ће засигурно оставити она посланице СНСД-а Сање Вулић која је казала да је “Додик за њу бог, и да је у он у Републици Српској већа персона од Тита”.

“Не дозвољавам да тако говорите о њему и позивате на одмазду њега и његове породице. Уколико сматрате да не можемо заједнички живјети предложите нека рјешења”, казала је.

Реплицирао јој је предсједавајући Дома Денис Звиздић (СДА) који јој је појаснио да њена изјава итекако вријеђа вјернике поентирајући да се свако треба водити рачуна о ријечима које изговара и поштовати другачије политичке, вјерске и људске осјећаје.

Иначе, посланик СДП-а Зукан Хелез је подсјетио и на реакције правосудних институција у Шпанији након референдума о независности Каталоније оцијенивши да су резултати рада Тужилаштва најлошији те да је ту перцепција јавности најосјетљивија.

“Када је у питању корупција и криминал, највећи проценат процесуираних људи су ситни криминалци. Крађа дрва, ситни дилери дроге. Крађу дрва водите као привредни криминал. Шта је са афером Пандора, која је тешка више од милијарду КМ”, упитао је Хелез.

Посланица Наше странке Мирјана Маринковић Лепић упозорила је да су велика средства утрошена на правосуђе, а оно је и даље неефикасно, додајући да је кулминација неефикасног правосуђа управо у предметима Драгичевић и Мемић.

“Афере којима је правосуђе оптерећено изазива велики степен неповјерења јавности према правосуђу”, става је посланица Маринковић Лепић.

За посланицу СДП-а Наду Младину потребне су уставне промјене како би се осигурао независан положај правосуђа те успоставио врховни суд у БиХ.

Такођер, позвала је да се имовински картони судија и тужилаца учине транспарентнијима, али и да се задужи Вијеће министара да у парламентарну процедуру достави Приједлог закона о успостављању Врховног суда БиХ.

На проблематизацију зашто је тематска сједница уопће сазвана осврнуо се посланик СДА Адил Османовић који је упитао гдје би се то требали водити расправа о стању у правосуђу јер без учешћа представника свих нивоа власти тешко је очекивати побољшање стања.

Данашња расправа, каже, треба понудити одговоре како правосудни систем може учинити живот бољим грађанима БиХ те је оцијенио да би управо парламент требао најмање два пута годишње разматрати извјештај о раду ВСТВ-а уважавајући непристраност и независност правосуђа.

Након завршетка ове сједнице планирано је одржавање нове сједнице Представничког дома на чијем су дневном реду извјештаји Колегијума Представничког дома о настојању за постизање сагласности за тачке дневног реда сједнице овог дома одржане 26. фебруара, када није постојала ентитетска већина гласова из Републике Српске за највећи дио разматраних тачака.

Уз извјештаје о раду више различитих институција, комисија и одбора, на усаглашавање Колегијуму упућено је и неколико одлука и посланичких иницијатива, као и повјерљиви материјали.

Посланици би требало да размотре и посланичке иницијативе пристигле између два засједања, међу којима и иницијативу Дамира Арнаута за измјене и допуне Правилника о међународним активностима Парламентарне скупштине БиХ, као и заједничку иницијативу Предрага Којовића, Аиде Баручије и Мирјане Маринковић Лепић за измјену Правилника о кориштењу телефона у Парламентарној скупштини БиХ.

Едита Ђапо предлагач је посланичке иницијативе за одржавање хитног састанка са надлежним институцијама на нивоу БиХ и ентитета да би статус дјеце повратника из Сирије што прије био ријешен, односно како би та дјеца могла бити уписана у матичне књиге и добити држављанство БиХ.