Појава коронавируса изазвала је и привредну кризу. Привредници, али и политичари прогнозирају губитке и траже могућа рјешења. Посебице су угрожена мала и средња подузећа. Неки упосленици већ су остали без посла.

Због новонастале ситуације, стопостотне економске губитке биљеже мале занатске радње, у којима прилив новца зависи од дневног промета, попут фризерских салона. Већина је у изнајмљеним просторима, с кредитним задужењима и радницима од чијих плата зависе и њихове породице.

“Ја, као фризерка, не знам како да преживим. А у салону нас има четири. Како да им исплатим плате, кад на рачуну имам пар стотина марака, а треба ми пар хиљада да би све било уредно”, каже Свјетлана Ђаковић, фризерка.

Одлуком Владе Републике Српске до 30. јуна одгођено је плаћање обавеза по основу пореза на добит. На три мјесеца пролонгирано је и враћање кредита ИРБ-у. Из онда солидарности РС у којем ће, према рачуници власти, бити расположиво око 500 милиона марака, помоћ ће бити упућена свима који буду погођени кризом, најавио је српски члан Предсједништва БиХ.

“Има оних који нису угрожени. Ја говорим о угроженим. Ми ћемо обезби једити минималне плате од 520 марака. А, послодавац, ако може, доприносе и остало”, рекао је Милорад Додик, српски члан Предсјеништва БиХ.

Додик је најавио да помоћ РС не могу очекивати послодавци који у овом тренутку буду отпуштали раднике. Но, откази су већ постали свакодневица, широм БиХ. Само у Кантону Сарајево, према званичним подацима, за десет дана 362 особе остале су без посла.

Но, премијер Федерације БиХ Фадил Новалић мисли да таква статистика још није алармантна.

“Тај број још није велики и можемо све то сервисирати и помоћи редовним средствима, али биће проблем ако се та пракса настави”, каже Фадил Новалић, премијер Федерације БиХ.

Новонасталој ситуацији због вируса корона, према рачуници епидемиолога, крај се још не назире. Могуће рјешење економске кризе у БиХ је слање захтјева међународним кредиторима за једногодишњу одгоду враћања дуга, каже економист Зоран Павловић. Он рачуна да би тако БиХ обезбиједила више од 800 милиона марака.

Фондови се могу напунити и ако не будемо враћали кредите једно вријеме, јер нове сигурно нећемо моћи добити. Друга опција је да се стопирају неке планиране инвестиције. Ево, наводим примјер обнове једног царинског терминала за који је планирано 3 милиона. Нека то сачека”, каже Зоран Павловић, економист.

Према рачуници власти у РС, увођење ванредног стања, између осталог, омогућиће надлежним и брже дјеловање на пољу економије. Већ је најављена могућност измјена Закона о задужењу, дугу и гаранцијама РС.