36 милиона еура од Свјетске банке и најмање 165 милиона еура од ММФ-а. У тим кредитним средствима власти Босне и Херцеговине виде шансу за спас економије од посљедица пандемије. На сједници Вијећа министара именована је и комисија за вођење преговора о зајму између наше земље и Међународне банке за обову и развој, а пројект помоћи вриједан је 20 милиона долара. Има ли у Босни и Херцеговини договора и плана за утрошак тог новца?

Одлука о аранжману са Свјетском банком могла би бити донесена до краја ове седмице. У истом периоду очекује се састанак Извршног одбора ММФ-а. Власти Босне и Херцеговине тражиле су ММФ-ову помоћ преко Инструмента за хитно финансирање. На састанку би требало да се размотри могућност да се квота додијељена Босни и Херцеговини са 50 подигне на 100 одсто. То значи да би, умјесто 165, нашој земљи могло да припадне 330 милиона евра. Ипак, упозорава државни министар финансија, треба бити опрезан, јер се ради о кредитима који ће се кад-тад морати враћати.

ВЈЕКОСЛАВ БЕВАНДА, министар финансија и трезора БиХ

Мислим да не треба повлачити неодговорне потезе и да када ово све прође, иза нас не остане спаљена земља. Министарство финанција заокружило је иницијативе након дугих процедура које су проводили ентитети те је упутило на Вијеће министара иницијативу за аранжман са Свјетском банком. Други је аранжман с ММФ-ом. Били сте свједоци да никоме не треба ММФ, а сада та средства свима требају.

За разлику од претходних аранжмана са ММФ-ом, укључујући и онај из 2016. године, који је већ дуго блокиран, нови би подразумијевао исплату комплетног износа, без транши. ИЗ ММФ-а поручују да би средства била намијењена искључиво јачању здравственог система и опоравку економије. Кажу и да их ентитетски нивои, приликом креирања усвојених, или мјера које су у процесу усвајања, нису обавјештавали ни питали за савјете.

ЕНДРУ ЏУЛ, стални представник ММФ-а у Сарајеву

Рекао бих да нисмо у потпуности информисани о мјерама које проводе. На несрећу, јер ММФ има значајна искуства у суочавању са природним катастрофама и са економским кризама, и веома смо заинтересовани да их подијелимо.

Можда ММФ није до краја упознат, јер се ентитети нису договорили у вези са расподјелом кредитних средстава, која нису још ни одобрена. Без договора, није извјесно ни да ће бити.

МИЛОРАД ДОДИК, члан Предсједништва БиХ

Ми смо предложили да то буде 39,5 за Републику Српску, 59,5 за Федерацију и један одсто за Брчко дистрикт. У оквиру Федерације постоји сагласност хрватске компоненте за такву једну расподјелу али оно што је нејасно у Федерацији је како ће се то дијелити између кантона. Бошњаци сматрају да, како сам ја разумио неке од њих, да тај новац треба подијелити сходно попису становништва.

Подршка ММФ-а и Свјетске банке, у овом тренутку Босни и Херцеговини је и више него добродошла, сматрају економисти. Без међународне финансијске помоћи, кажу, тешко може бити одржана ликвидност у реалном, али и у јавном сектору.

АДМИР ЧАВАЛИЋ, економиста

Како осигурати да ова средства дођу до крајњег корисника? Најбоље путем формирања намјенских фондова, прије свега стабилизацијског а онда и гарантног фонда. Стабилизацијски фондови треба да дјелују транспарентно, по јасним, објективним критеријумиима, и треба да буду отворени за све – како замала и средња предузећа, тако и велике компаније.

Према процјенама, штета коју ће Босна и Херцеговина имати од посљедица вируса корона мјериће се милијардама марака. Како ће се наша економија изборити с кризом, показује и истраживање свјетских стручњака. Босна и Херцеговина је на списку од 130 земаља на 70. мјесту по способности пословног окружења да се опорави од негативних ефеката пандемије. У региону, иза су Албанија, Црна Гора и Сјеверна Македонија