Број заражених коронавирусом у Босни и Херцеговини повећава се из дана у дан. Према свим параметрима о смртности, наша земља је најлошије позиционирана у региону, а најтежи дани пандемије тек долазе.

Данас до 12 сати у БиХ су 803 обољеле особе од коронавируса, 7.497 грађана је тестирано, док је 79 опорављено. Забиљежена су 34 смртна случаја, а 16.368 особа је под надзором.

БиХ биљежи вишу стопу смртности у поређењу са земљама региона од 4,25%, испред нас је Сјеверна Македонија са 4,70%. Ту су и остале земље Словенија 2,83%, Србија 2,43%, Хрватска 1,41% и Црна Гора са 0,80%.

Епидемиолози појашњавају да ће тек бити ријечи о односу броја умрлих и заражених, а да се посебна пажња треба обратити на стварну слику степена симптома коронавируса.

“Тачне податке ћемо моћи знати тек на самом крају, тако када узимамо број смртних случајева то је кроз број потврђених случајева, углавном се потврђују случајеви који су имали тежу клиничку слику и хоспитализовани. А и наши подаци које сад скупљамо кажу да већина има тако благе симптоме као обична прхлада”, истиче епидемиолог Сањин Муса.

Земље у региону тестирају велики број грађана, и БиХ је кренула тим правцем. Иако се грађани сваког дана жале да немају добру комуникацију са здравственим установама и да се и даље недовољно тестирају грађани који показују симптоме, помоћник федералног министра за јавно здравље каже да се само у Федерацији БиХ дневно тестира и по 500 особа.

“Сваким даном се све више и више повећава тестирање. Имамо између 300 и 400 тестирања а да смо прије два дана имали и 500 тестирања”, каже Горан Черкез, помоћник федералног министра за јавно здравље.

Из Института за Јавно здравство РС кажу да је тешко поредити коронавирус са обичном грипом, али треба нагласити да је много више обољелих од вируса грипе, на коју су грађани већ стекли имунитет. Наравно, да је много више обољелих од грипе на коју су грађани стекли имунитет, али тренутно ефекти корона вируса су погубнији.

“Што се тиче вируса корона о њему ћемо моћи говорити тек када будемо имали да тако кажем озбиљније податке након дужег временског периода, тада можемо урадити озбиљнију анализу са већим бројкама, у овом тренутку ни приближан број обољелих није као што је у питању од грипа”, наглашава Бранислав Зељковић, директор Института за јавно здравство.

Пандемија ће тек оставити посљедице на бх. друштво у којем се сада виде све нелогичности компликованог система, сматра социолог Срђан Вукадиновић.

“Ово није било планирано, додатно угрожава биолошку супстанцу и биолошку структуру бх друштва, тим прије што се ми заваравамо и подаци и кризни штабови настоје да заваравају да заправо некаквом добром организацијом смртност није као у Италији, Шпанији, Француској или сад Америци”, каже Вукадиновић.

О тачном односу умрлих наспрам обољелих тек ће се говорити након завршетка пандемије. Тада опет слиједе и нови проблеми, а то су посљедице које са собом носи пандемија. Анализе ће утврдити да ли је било пропуста у здравственом систему у БиХ, јесу ли надлежни правовремено реаговали, и да ли је стопа смртности могла бити мања.