Појавом телевизије добили смо и нови вид забаве, нови начин пласирања забавних садржаја. Умјетници су добили прилику да свој таленат покажу на другачији начин. Музичари, пјевачи, композитори и аранжери почели су презентовати свој рад путем малих чаробних кутија и на тај начин ушли у наше домове. Ово је једна таква прича, завиримо у вријеме наших почетака.

Почетак јавног емитовања у БиХ

Јавни радио телевизијски сервис почео је са емитовањем 10. априла 1945. године. Те године из Његошове улице број 8 емитован је први програмски садржај. Грамофонске плоче, мали број кадрова, прилози рађени на добровољној основи. Све су то били почеци онога што ви данас гледате и слушате.

Већина тада популарних пјевача били су на служењу војног рока и постојао је реалан проблем како их довести у студио, како снимити пјесму. Уз огромну жељу и ти проблеми су се превазилазили а о томе колико је самим умјетницима било важно да буду присутни на телевизијском екрану и у радијском етеру говори чињеница да су сви они и пјевачи и оркестри снимали и изводили пјесме бесплатно – све за бољи програм!

Тако је било годинама. Снимале су се пјесме у импровизованим студијским просторима све до 1953. када је изграђен концертни студио за снимање.

То је била и прва велика прекретница. Почели су телевизијски наступи великана традиционалне музике, севдалинке. Све то било је праћено редакцијом која се бавила музиком и забавом. Данас она носи назив Забавно – ревијални програм.

Американац у Сарајеву, Ваш шлагер сезоне, На ти…

Ако бисте се појавили у то вријеме на малим екранима то би значило да сте успјели, али да ту шансу морате искористити на најбољи начин. То се могло видјети кроз фестивале који су се тада одржавали а били су емитовани на телевизији. Али и кроз разне телевизијске емисије забавног карактера. Они старији ће се вјероватно сјетити једне од првих емисија под називом „Американац у Сарајеву“ из 1966. године. Но, можда вам је ипак остала у сјећању пјесма под називом „Лидија“ коју је покојни Кемал Монтено извео 1967. Године на фестивалу „Ваш шлагер сезоне“, са којом је те године и побиједио. Остат ће записано да је цијела дворана Ђуро Ђаковић тада уживала и заувијек наставила пјевушити Кемине пјесме.

Тих година, поред шлагерско фестивалских емисија, публика је уз мале екране могла уживати и у, сада већ, разноврсној забавно – музичкој понуди. Па смо тако у емисији “Узех ђугум и маштрафу” гледали Заима Имамовића како пјева ону познату „Дјевојка соколу зулум учинила“, или пак Зехру Деовић са пјесмом „Јечам желе Тузланке дјевојке“.

Музичко забавну емисију „На ти“ легендарног Душка Трифуновића сви су жељно исчекивали. Кроз своје путешествије и занимљиве разговоре овај врсни уредник и телевизијски професионалац пронашао је начин да уђе у домове својих гледалаца и освоји њихову наклоност. За његову емисију су Индеxи,одмах по одслужењу војног рока снимили и мини концерт.

Већ почетком седамдесетих имамо прилику уживати у телевизијској емисији под називом “Музичке кочије” кроз коју су млади Индеxовци наставили показивати свој музички таленат и достигнућа. Била је то 1970.та година. Осим Даворина Поповића и његовог препознатљивог гласа, али и бркова тешко да бисмо данас препознали неког другог члана ове култне групе која је исписала историју југословенске музичке сцне.

Занимљиво је да се кроз доста тадашњих емисија прожимао и балет, па је тако 1971. године постојала емисија „Дама пик“ у којој су често приказиване балетске представе, попут ове гдје Минка Камберовић и Драган Тичић наступају на сцени. Занимљиво је да су баш за Минку многи сценаристи и редитељи говорили да је камера воли што се и данас сматра највећим комплиментом за некога ко се појављује на екрану.

Народњаци, хумор, забавњаци…сцви на једном мјесту

Од како су почела емитовања новогодишњих тв прогарама, како каже Милорад Милић, тадашњи сценариста, никада никоме телевизија није угодила. Увијек је било или превише или мало народњака, мало или никако хумора, превише пјесама, а било и оних којима ништа није ваљало. Зато је 1973.године одлучено да се на једном мјесту, у једном програму окупе сви…и народњаци и забавњаци и хумор и смијех. Многи су били скептични и нису вјеровали у добар резултат таквог програма а он се показао пуним погодком!

Осамдесете доносе потпуно нови вид забаве на телевизији. Хумор постаје средство проналаска и доласка до публике, до ширег спектра гледалаца. Али и поред хумора музика, забава и едукација остају на путу за успјех. Па је тако емисија “Дјевојчица у свијету чипова” освојила и прву награду на фестивалу у Монтреалу.

Топ листа надреалиста

Можда вам сљедећи инсерти освјеже сјећање на то доба прије 30 година, те славне и дуго спомињане осамдесете. Незаобилазно је да у овој декади споменемо тв схоw који се и данас препричава, репризира, и има чак своје посебне љубитеље и клубове који говоре да је хумор од тада до данас једна врста пророчанства. Наравно, ради се о Топ листи надреалиста.

Ђердан и Фолк филигран

Крајем осамдесетих имали смо емисију Ђердан, али и мегапопуларни Фолк Филигран. Тако дођемо до деведесетих које су, упркос тадашњим опструкцијама рада телевизије, имале завидан број музичких и забавних емисија које су обиловале различитим жанровима. Рецимо, свечани догађај који се десио 4.априла 1992. године у Скендерији под називом “Музика расположења” ,окупио је огроман број љубитеља класичне музике.

Деведесете

Тих година имали смо прилику гледати и Шоу програм забавне музике, затим емисију “У друштву са…, Прозор у музичку радионицу те многе друге. У тим ратним годинама један од највећих телевизијских успјеха свакако је био избор пјесме представнице БиХ за пјесму Евровизије. И дан данас препричавају се начини проналска акумулатора потребних за гледање овог избора. Замног босанце и херцеговце било је то много више од избора пјесме представнице….био је то бијег од сурове стварности. Мухамед Фазлагић Фазла и његова екипа отпјевали су „Сва бол свијета“ и то је била њихова карта за одлазак на Еуросонг у Ирску, представљајући први пут БиХ као независну државу.

Њихов успјех на Евровизији био је знак како тадашњим музичарима тако и уредницима да је важно бити присутан на овом музичком такмичењу. И то не да бисте побиједили,не да бисте савршено отпјевали….био је то знак да сте живи и прилика да покажете свијету да стварате музику упркос ненормалним, ратним условима. Под тим мотом, 1994. године Алма Чарџић и Дејан Лазаревић одлазе у Дублин. Аплауз који су тада доживјели они нико никада раније није.

Многи умјетници, заправо они најхрабрији нису заборавили БиХ у тим ратним годинама. Проналазили су начине да дођу и дају подршку….једна од њих била је Јоан Баез, и тај тренутак остаје заувијек записан у нашој богатој видео архиви. Те исте године одржан је и шлагер сезоне 93/94 гдје побјеђује Жељка Катавић Пиљ са пјесмом Теби, заједно са групом Кабаре.

Телевизија БиХ је и у тим, ратним годинама наставила традицију снимања и емитовања концерата духовне музике. Заједно смо обиљежили стоту годишњицу ХКД Напредак и Збора Требевић, под диригенстком палицом Милана Јеличанина. Те исте године тв емитује Рамазански концерт у извођењу Јазз qуартета Синана Алимановића на Бентбаши.

Телевизија Босне и Херцеговине је увијек радила различите концерте и емисије, па смо тако имали прилику уживати у концерту јединствене Терезе Кесовије под називом Тереза пјева Сарајеву”. Тих деведесетих нови музички вал могао се видјети кроз неколико музичких емисија као што су Тренд и БХ Саунд.

Нови вал талената

2000-те доносе нови вал младих тв новинара и талената испред камера, али и мноштво нових фестивала, емисија, спотова,избора најбољих пјесама и дјевојака… Сјетит ћете се 2003. године када сте у нашем програму могли гледати Избор мисс БиХ за избор мисс свијета када је титулу најљепше понијела Ирна Смака.

Са 2004.ом годином и почетком емитовања цјелодневног програма на властитој фреквенцији Радио телевизија Босне и Херцеговине креће са набавком и производњом и све већег броја забавно – музичких садржаја од којих неки и данас имају своје мјесто у програмској схеми.

Када су из студија „Б“ БХТ1, Маја и Дејан први пут поздравили гледаоце емисије „Коначно петак!“ тог петог октобра 2007. године нико није ни слутио да ће управо ова емисија постати један од заштитних знакова телевизије Босне и Херцеговине и њеног забавно –ревијалног програма. Од тада до данас управо у овој емисији угостили смо највеће и најреспектабилније звијезде звијезде из свијета музике, забаве, културе….

Уз „најбољу увертиру за викенд“ како су емисију „Коначно петак!“ гледаоци ускоро и назвали, свакодневно смо у нашем програму доносили забаву у ваше домове. Кроз дневне емисије и магазине. Једна од најпрепознатљивијих у то доба била је емисија „У међувремену“.

Традиоционално, наше камере биле су присутне на свим значајнијим музичким фестивалима. Један од њих чији смо годинама били поносни медијски партнери био је Јазз Фест. Инсерти које гледате су из 2008. године када је Амира Медуњанин направила концерт за памћење…..

Сваке године пратили смо културно музички догађај „Као некад пред Божић“. Мостар се увијек могао похвалити сјајним музичарима, а то се могло видјети из године у годину и током фестивала Мелодије Мостара.

Они старији ће се сјетити Илиџанског фестивала који је био одскочна даска многим музичарима, пјевачима традиционалне и народне музике ( овдје инсерти Идлижа из 87-године). Али сјетит ће се и млађи овог фестивала јер смо годинама касније остали уз овај фестивал.

Но, поред свих дневних и седмичних емисија, великих пројеката и концерата увијек смо се трудили показати да смо на страни гледалаца те да се уз нас увијек можете опустити. Вођени том мисијом продуцирали смо „Опуштено недјељом“ , емисију која је за врло кратко вријеме постала неизоставни дио недјеље у сваком вашем дому.

И у тешким временима, када су нашу земљу,али и регију захватиле катастрофалне поплаве, када ни нама ни нашим гледаоцима није било д о смијеха и забаве, потрудили смо се да програм прилагодимо ситуацији у држави. Ирганизирајући хуманитарну емисију „Људи људима – позови и помози“ Забавно – ревијални програм као носилац пројекта још једном је доказао да је у стању носити се са највећим програмским изазовима. 50 најпопуларнијих пјевача, глумаца, режисера, водитеља…..људи из јавног и културног живота БиХ и регије окупили смо у студију А БХРТ-а. Јављајући се на телефоне наших гледалаца, током 4 сатне емисије „уживо“ прикупили смо више од 300 000 КМ и донирали их у хуманитарне сврхе.

Прије него су постали популарни дочеци ноих година на отвореном, које смо такођер путем нашег сигнала преносили у домове гледалаца, Забавно – ревијални програм је по узору на све велике Јавне сервисе сваке године вриједно радио на припреми и реализацији вишестаних музичких садржаја гдје смо, заједно са нашим гостима, врхунским пјевачима и забављачима дочекивали Нове године у нашим студијским просторима.

Када спомињемо Ногу годину ниако не смијемо изоставити традиционални новогодишњи концерт Бечке филхармоније који је сваки пут резервисан за први дан јануара и по чијем директон телевизијском пријеносу је Радиотелевизија БиХ, као чланица Европске радиодифузне Уније итекако позната.

Неизоставан дио овог времеплова је један од најзначајнијих пројеката Забавно – ревијалног програма БХТ1. Подађате…реди се о избору представника БиХ за избор пјесме Евровизије. Годинама смо у просторијама наше Куће организовали схоw програме који су сваки пут имали рекордну гледаност. Било је то више од телевизијске емисије. Пројекат БХ Еуросонг је имао национални одјек, чији су резултат са нестрпљењем очекивали сви гледаоци али и друге медијске куће све до 2016. када су нашу земљу предстваљали Фуад Бацковић Деен, Далал Мидхат, Ана Руцнер и Јала Брат.

У протеклих више од седам деценија постојања, кроз наш програм сте могли видјети и чути само најбоље. Кроз шарену лепезу емисија, фестивала, концерата премијера и живих програма прошло је безброј пјевача, глумаца, аутора, редитеља, алии колега новинара, колега из музичке продукције, техничке продукције, и сви су имали један циљ – бити на располагању вама, нашим гледаоцима. С вама смо сваки дан већ дуго, остајемо и даље – са пјесмом и осмијехом да заједно стварамо и шириму нашу архиву сјећања.