Агенција за заштиту података у БиХ је мишљења да није у складу са Законом о заштити личних података а ни другим релевантним законима проактивно и генерално објављивати податке о прекршиоцима мјера забране у вези пандемије вируса корона. На јавној власти да предузме друге адекватне мјере како би се смањио њихов број а тиме и опасност за остале грађане.

Агенција за заштиту личних података у Босни и Херцеговини уочила је да се на појединим службеним wеб страницама јавних органа, који дјелују у ванредној ситуацији у вези пандемије вируса корона, генерално и проактивно објављују лични подаци лица која не поступају у складу са мјерама забране у вези пандемије вируса корона. Исте личне податке, преузимају и wеб портали тако да се ствара ситуација, која може довести до озбиљне повреде права на приватност у погледу обраде личних података тих лица, саопштили су из Агенције.

Полазећи од дефиниција појединих појмова, прописаних у члану 3. Закона о заштити личних података (У даљем тексту: Закон), надлежни органи на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини који дјелују у ванредној ситуацији у вези пандемије вируса корона су контролори и самим тим су надлежни и одговорни да утврђују сврху и начин обраде личних података.

Полазећи од основних принципа обраде личних података, прописаних Законом, а имајући у виду да се ради о објављивању личних података лица која крше мјере забране у вези пандемије вируса корона, у наставку ћемо се осврнути на релевантне законске прописе, који се имају примијенити у овој правној ствари, стоји у саопштењу.

Анализом Закона о заштити становништва од заразних болести, констатовали смо да објављивање било којих личних података није предвиђено као мјера за спречавање и сузбијање заразних болести. Дакле предметни закон не може бити основ за такву обраду личних података. Осим наведеног закона, јавни органи су у обавези примјенити и друге законе, који могу бити основ за обраду личних података уз поштовање основних принципа законите обраде личних података.

Прије свега законска обавеза јавних органа јесте да информишу јавност о свом раду на професионалан и етичан начин, што нужно не подразумијева изношење личних података, будући да се одређено стање или појава могу предочити изношењем статистичких података, кажу из Агенције.

Надаље, поступање супротно законима може имати обиљежја кривичног дјела или прекршаја. У тим случајевима поступање јавних органа прописано је процесним законима па и у дијелу који се односи на учешће јавности.

И на крају, јавни органи дужни су да поступају и по Законима о слободи присупа информацијама што подразумијева и чињење доступним јавности и информација које садрже личне податке. Законом о слободи приступа информацијама прописана је и процедура приступа информацијама у посједу јавних органа. У конкретном случају намеће се питање примјене члана 9. (Испитивање јавног интереса) Закона о слободи приступа информацијама. Исти члан је установио обавезу јавних органа да објаве тражену информацију, без обзира на утврђени изузетак у смислу чланова 6.,7. и 8. истог закона, ако је то оправдано јавним интересом. При томе треба узети у обзир сваку корист и сваку штету која би из тога могла проистећи. У ставу 2. истог члана прописано је да надлежни јавни орган, приликом доношења одлуке да ли је саопштавање информације оправдано јавним интересом, разматра околности нарочито укључујући: „свако непоштивање законске обавезе, постојање било којег преступа, неправде злоупотребе власти или немара у обављању службене дужности, неовлаштеног кориштења јавних фондова, опасности по здравље или безбједност појединаца, јавности или околине”.

Агенција је, на почетку увођења посебних мјера у вези пандемије вируса корона, поред Рјешења којим је забранила објаву података о лицима која су заражена и којима су одређене мјере изолације, издала и Саопштење којим је изнијела генералан став да није противзаконито објавити минимум података о лицима која крше законом одређене забране надлежних органа а посебно оних којим се штите и спашавају животи људи, с претпоставком да се то чини у складу са релевантним законима.

Међутим, објављивање личних података о лицима која крше мјере забране на генералан и проактиван начин отвара многа питања и управо су контролори који требају дати одговоре на то. Објављивање личних података представља давање личних података неограниченом броју лица којима су исти доступни, зависно од мјеста и начина објављивања. Тај број се тешко може претпоставити уколико се ради о објави на wеб страницама, јавним медијима и слично, што представља додатни ризик за повреду права на приватни живот лица с обзиром да је у тој ситуацији тешко испоштовати и друге принципе заштите личних података. Принцип временског ограничења обраде личних података, доводи се у питање на озбиљан начин јер једном објављени лични подаци о прекршиоцима мјера изолације се неће моћи контролисати (право на заборав). Свједоци смо да информације које су објављене, иако су уклоњене са једне wеб странице често су доступне на другим wеб страницама или порталима а није искључена могућност да се такви подаци у материјалном облику налазе код већег броја субјеката.

Додатна околност је што се ради о објави података о здравственом стању лица (прекршиоци мјера изолације) која би на такав начин била доведена у незавидну ситуацију дуго времена након што престану ванредне околности изазване пандемијом вируса корона, наводи се у саопштењу Агенције.