Четири дана након ослобођења Сарајева, на заплијењеној радио станици марке БИГА, у етер је отишла, данас историјска реченица, “Смрт фашизму- слобода народу. Овдје Радио Сарајево.” Било је то 10. априла 1945. године. Ђорђе Лукић Циго, техничар који је изговорио ове ријечи, није ни слутио да од тог тренутка почиње историја једног медија који ће обиљежити животе генерација које долазе.

Ђорђе Лукић на самим почецима био је техничар, уредник и водитељ. Његово име нераскидиво је везано за станицу која се тек рађала, Радио Сарајево. До краја 1945. године програм је емитован 6 сати дневно у три термина. Осим вијести, које су биле окосница програма, покренуте су емисије за село, књижевни и филмски прилог и пионирска емисија. Ускоро се емитују и живи преноси утакмица и музичких догађаја.

Наредних година Радио Сарајево расте у сваком погледу. Оно што ће направити револуцију у програму, биће формирање оркестра чији ће први чланови бити легендарни Заим Имамовић и Исмет Алајбеговић Шербо. Из тог оркестра, нешто касније, изродиће се Музичка продукција Радија Сарајево, институција која ће окупити најбоље вокале и музичаре тог доба. Маестро Есад Арнауталић, дугогодишњи уредник, продуцент и диригент у овој кући, остаће запамћен као ванвременска фигура и визионар.

Осим за извођаче народне музике и севдаха, Музичка продукција отвара врата и младима које је већ захватио талас роцк н ролла са запада. Тако ће настати и Индеxи а послије њих и оно што ћемо звати сарајевском поп рок школом.

У годинама свог пуног замаха, Музичка продукција радија Сарајево има Народни, Тамбурашки, затим Плесни и Симфонијски оркестар, те мјешовити и дјечији хор.

Музичка продукција реализовала је и фестивале – Мали шлагер, Млади пјевају прољећу, Ваш шлагер сезоне, Фестивал народне музике Илиџа, Сарајевске вечери музике и Свечаности револуционарне пјесме. У нашим просторијама настајала је музичка историја Босне и Херцеговине.

Године 1961. Радио Сарајево емитује цјелодневни програм а управо је радио је био платорма за настанак Телевизије Сарајево.

Стиже и прва награда за радио репортажу 1967. Не многим међународим и домаћим фестивалима, Радио Сарајево биће препозант као легло талената.

Наредне деценије изњедриће низ аутора који су награђивани широм свијета. Слободан Минић, Саво Трифуновић, Тонко Марушић, Маријан Маринић, Радмила Сесар, Миодраг Ољача, Боро Контић, Мирсад Тукић, Дјордје Малић и многи други, прославиће име Радија Сарајево.

Редакција спорстког програма, била је један од најважнијх сегмената Радија Сарајево. Спортски програм недјељом био је најслушанија емисија у Југославији. Глас Николе Ноке Билића, многима ће заувијек остати у памћењу. Управо он је Сарајеву јавио најљепшу вијест у историји града.

Почетком осамдесетих из просторија у улици Данијела Озме 7, радио се се сели у новоизграђени РТВ ДОМ. Нови режијски и студијски капацитети сада су више него довољни да радио несметано прави квалитетан програм. На врхунцу развоја, Радио Сарајево је емитовало 64 сати програма дневно на на четири програма – Први, Други, Трећи и Радио Сарајево 202, те периодично издавало часопис Трећи програм. Сарајевска 202-ка окитиће се и шестоаприлском наградом.

Ђердан, Весело вече, Цик-цак , Село весело биле су најслушаније емисије Радија Сарајево. За овај сегмент програма, требала би нам цијела једна емисија. Можда нас нека од ових шпица врати у златно доба радија и подсјети на гласове Недељка Опанчића, Зорана Капетановића , Еневер Шадинлије и многих других.

Једно од великих имена ове куће је Боро Контић. Средином седамдесетих доћи ће на сарајевску 202-ку, а касније постаје уредник култног омладинског програма.

Емисија ПРИМУС одшкринуће врата једном новом начину уређивања емисија на Радију Сарајево. 15-минутна рубрика “Топ листа нареалиста” својим хумором потпуно ће залудјети бившу Југославију. Април 1992. У БиХ почиње рат који ће показати најгоре лице људске природе. Убиства, гранатриање, пуцњи и страх. Све ће то постати свакодневница.

ОРТВСА врло брзо се прилагођава околностима у којима се нашла. Сви програми радија, сем првог који се претворио у информативни и највецим дијелом отворени програм, се гасе.

25.септембра 1992. у Предсједниству БиХ донијета је одлука да се РТВСА убудуце зове ЈП РТВ БиХ. У ратном периоду припремана је и култна емисија „Дезурни микрофон“. Једна од најважнијих карика у рату били су радио аматери који су силом прилика врло брзо постајали професионалци. Упркос свим недаћама и опасностима, новинарска професија, иако је била у великом искушењу, остала је сачувана.

На темељима традиције дуге више од пола вијека, 7. Маја 2001. Основан је БХ РАДИО 1, као први сегмент новог Јавног РТВ Сервиса БИХ. Слоган ЈЕДАН ЗА СВЕ, постаће програмска одредница новог радија у етеру. Слушаоци ће то препознати и наградити.

Узданица сваког друштва па и радног колектива јесу млади људи. Они покрећу овај свијет од његовог постака. Омладински програм БХ РАДИЈА 1 редакција је која окупља неке нове младе људе који данас бране боје и образ своје професије.

РАДИО САРАЈЕВО, РАДИО БИХ, БХ РАДИО 1, тако се кроз историју звала једна иста радијска кућа. Али то је уствари једна идеја, идеја која је ово друштво увијек гурала напријед. И тако већ 75 година.