Парк природе Блидиње обухваћа подручије планинске масиве Чврснице, Чабуље и Врана, а обухваћа подручје града Мостара те опћина Посушје, Томиславграда, Прозор-Раме и Јабланице.

Због геоморфолошких особина, богатства биљног и животињског свијета 1995. године Блидиње је проглашено парком природе. Блидињско језеро је геоморфолошки споменик природе по коме је Парк природе Блидиње добио име.

Највеће планинско језеро у Босни и Херцеговини, Блидињско језеро, које се налази у дну Дугог поља, на 1.184 метара надморске висине, ових дана, у вријеме мјера уведених због ширења коронавируса, посјећује само мали број домаћих туриста.

Иако је прољеће и температуре се крећу и преко 25 степени Целзијуса, у Парку природе Блидиње још увијек се, на неким мјестима, може видјети снијег. Поред снијега ту су и различите врсте цвијећа, подсјетник да је зима иза нас и да је календарски већ увелико наступило прољеће.

Блидињско језеро се првенствено напаја водом топљењем снијега са околних планина, Врана и Чврснице. Љети велик дио воде из Блидињског језера нестаје у понорима, због чега знатно опадне разина језера. У њему се налазе бројне породице клијена, оштруље, подбиле и калифорнијске пастрмке. Уз језеро се протеже Дуго поље, које данас служи за испашу, а мањим дијелом за обрађивање, премда је у прошлости било обрнуто.

Најпознатије знаменитости парка уз језеро, између осталог су и богата археолошка налазишта, а посебно се издваја некропола са 150 стећака у Дугом пољу која је у јануару 2004. године добила статус Националног споменика Босне и Херцеговине.

Од културолошких мјеста вриједан спомена је и фрањевачки самостан, који је смјештен у подножју врха Плочно на 2.228 метара надморске висине, у мјесту званом Масна Лука, а у њему је смјештена и умјетничка галерија.