Ублажавање рестриктивних мјера и повољнија епидемиолошка ситуација у нашој земљи резултирали су постепеном нормализацијом живота, али и повратком миграната на сарајевске улице и тргове.

Халил је прије четири мјесеца из Марока дошао у Босну и Херцеговину, одакле ће покушати да оде у неку од земаља Европске уније. Живи у хостелу и не жели ићи у прихватне кампове за које тврди да су претпани, али и опасни, због честих сукоба унутар мигрантске популације.

“Немамо проблема са Босанцима. Највећи проблеми су са полицијом”, каже Халил, мигрант из Марока.

“Људи у Босни су веома добри. Немам проблема овдје”, каже Мухамед, мигрант из Ирана.

Грађани Сарајева подијељеног су мишљења о мигрантима. Плаше се за властиту сигурност, али неријетко показују и разумијевање за судбину ових људи.

У Кантону Сарајево дјелује и посебан оперативни тим МУП-а задужен искључиво за питања кретања и боравка илегалних миграната на подручју овог кантона. Судећи према званичној полицијској статистици о броју почињених кривичних дјела, мигранти на подручју главног града у овом тренутку још не представљају већи сигурносни ризик.

“Поред смањења криминала уопћено, примјетно је и смањење стопе криминала у којем су извршиоци или жртве, односно оштећени управо мигранти. Када све узмемо у обзир, можемо оцијенити да је стање сигурности на подручју Кантона Сарајево задовољавајуће”, каже Мустафа Бешић, шеф Уреда полицијског комесара МУП-а Кантона Сарајево.

Повећано присуство припадника МУП-а примјетно је на главним градским улицама и трговима, гдје мигранти проводе већину времена. Свакодневно се ради на њиховом надзору и идентификацији, а само у току једне полицијске акције, која је проведена 27. априла, идентификовано је и у прихватне центре смјештено више од 90 илегалних миграната.