Група јавних личности из Босне и Херцеговине, како наводе, антифашиста, упутили су данас отворено писмо заступницима Европског парламента и Европској пучкој странци због, како су навели, злонамјерних неистина заступнице Републике Хрватске у Европском парламенту Жељане Зовко, бивше амбасадорице БиХ у Француској, Шпанији и Италији.

У писму наводе да се Зовко обратила надлежном повјеренику Европске комисије тражећи службену реакцију на озбиљне пријетње упућене Католичкој цркви у БиХ и кардиналу Пуљићу, који је због одржавања мисе за Блеибург у Сарајеву прошле суботе био жртва медијских напада и угрожавања његове вјерске слободе и права на културу сјећања.

То је само једна у низу неистина и неутемељених оптужби заступнице Зовко против БиХ. Овога пута протестира поводом достојанственог и демократског протеста грађана Сарајева организираног због слављења војних команданата и војника Независне Државе Хрватске, који су само у Сарајеву током Другог свјетског рата звјерски убили више од 10.000 невиних Јевреја, Срба, Рома, Бошњака и Хрвата – додају потписници писма.

Подсјећају да Зовко није протестирала и тражила интервенцију Европске комисије 2019. године када су власти Аустрије и бискупије Гурк – Клагенфурт одбили дати сагласност на одржавање заказане мисе у Блеибургу 18. маја 2019. године.

Став надлежних државних и црквених власти у Аустрији образложен је чињеницом да је миса дио догађаја који се користи у политичке сврхе и дио је политичко – националног ритуала који служи селективној перцепцији и тумачењу хисторије. У саопћењу Католичке цркве је наведено да заказана миса представља недостатак дистанце према фашистичким идејама што штети угледу Католичке цркве.

Нажалост, миса која је у Аустрији прошле године забрањена ове године је одржана у Катедрали у Сарајеву,а посебно је забрињавајуће што је покровитељство пружио Сабор Републике Хрватске,наводе антифашисти у писму Еуропском парламенту.

Додали су да грађани Босне и Херцеговине чврсто остају на путу изградње демократске, мултиетничке и мултирелигијске БиХ, државе равноправних грађана који желе бити дијелом демократске, уједињене Европе утемељене на побједи против фашизма.

Потписници писма су: Раиф Диздаревић, Маја Гасал-Вражалица, Дино Мустафић, Јасмила Жбанић, Сенад Пећанин, Бакир Накаш, Штефица Галић, Мехмед Халиловић, Озрен Кебо, Драган Бурсаћ, Есад Бајтал, Славо Кукић, Жарко Папић, Нијаз Скендерагић, Сенада Кресо, Сања Лазар, Амила Рамовић, Емина Абрахамсдоттер, Ферида Дураковић, Звонимир Николић, Самир Бехарић, Срђан Пухало, Тања Димитиријевић Рос, Стјепан Рос, Дино Абазовић, Боро Контић, Сеад Турчало, Синан Алић и Тања Топић.