Петар Грашо, један од најпознатијих хрватских пјевача и кантаутора, овога петка био је гост емисије “Коначно петак”. Са Петром смо разговарали о томе како је провео протекли период карантене, концерту који је одржао у Сплиту 7. маја, али и плановима за предстојећи период.

Због природе посла и честих путовања, Петар је протеклих година мало времена проводио у родном Сплиту. Зато му је, каже, протекли период изолације који је провео у своме дому, био драгоцјен.

“Заборавио сам колико море и тај неки комад дворишта којег имаш, могу бити драгоцјени. Научио сам цијенити те ствари и сасвим сигурно вјерујем да је море и отворени простор, свакоме ко је имао прилику, био од велике помоћи током изолације. Али, мислим, да је, прије свега, највећа помоћ када дијелиш простор са људима које волиш, са обитељи и кад се добро слажете”.

Као бројни музичари широм свијета и региона, ни Грашо није заборавио своју публику коју је у јеку карантене обрадовао феноменалним концертом на празном Перистилу. Концерт је одржан 7. маја, на дан заштитника Сплита, светог Дује.

“Ја се током протекла два мјесеца нисам превише експонирао. Одабрао сам мало више тишину, вјеројатно је то била моја нека унутарња потреба. Наступио сам само два пута, једном за портал ‘Јутарњег листа’ и мислио сам да ће то бити – то. Онда је дошла понуда града Сплита и организатора Далмација концерта да на дан заштитника свога града, светог Дује, одржимм концерт на празном Перистилу. То је нешто што ме испунило исти тренутак, и сјетом и поносом и чашћу и задовољством. Није било нити једнога тренутка двоумљења да се то направи. Мислим да смо направили један лијепи хепенинг и за мој град, а како видим и за пуно ширу публику, чак и широм свијета”.

Концерт је, каже Грашо, за њега био велики изазов, али и невјероватно искуство. Концерт је одржан без присуства публике, на празном Перистилу, на дан када, у нормалним околоностима, у градској језгри до касних ноћних сати буде и стотину хиљада људи.

“Шетао сам улицама док сам долазио на концерт и није било никога. Било је чудновато, као сценариј неког филма, невјеројатно. Али, док смо свирали, осјећај је био заиста посебан. Била је то комбинација сјете, среће и љепоте, све се склопило у једно”.

Петар је говорио о сарадњи са порталом “Јутарњег листа” и са Антом Гелом, који је био и његов сарадник на овом концерту.

“Он је мој дугогодишњи пријатељ. Био је самном и на мојој турнеји по Сједињених Државама у децембру и некако је било природно да га позовем и на Перистил. Прије свега јер нас веже пријатељство, а с друге стране он је доиста маестралан глазбеник. Иначе је члан сталне поставе Амире Медуњиан, музичар који је добра душа и велики таленат”.

Грашо је са својим бендом имао испланиране концерте до краја ове године. Били су у плану концери у Арени у Пули, те у загребачкој и сплитској арени. Сада је то све, каже, на стендбају.

“Ова карантена заправо није трајала предуго. Ми смо научили, како кажемо ми у Далмацији, зујат’. Ако је ова несретна корона донијела нешто добро, то је да су људи добили присилну прилику да се одморе. Ја се одмарам, а прво што ћу направити када се ситуација потпуно нормализује је да ћу се видјети са неким драгим људима. Што се тиче концерата које смо трабали одржати, још се ништа не зна. Вјерујемо и надамо се да ће бити прилике да се и то одради, али ако не, остаћемо кући и чекаћемо. Шетаћемо по граду. Ја имам времена за концерте”.