Служењем литургије и полагањем вијенаца на спомен-обиљежје, данас је у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини, код Коњица, обиљежено 28 година од страдања српског становништва у овом селу.

Литургију је служио епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, који је током бесједе поручио да је смисао данашњег сјећања на жртве не дозволити да побиједе зло, мржња и осветољубљивост.

“Када стојимо на овако страшном мјесту и сјећамо се наших невино убијених жртава, знамо да само наша савјест и живот могу из тога да изведу и ослободе смисао, а смисао је у томе да нас не побиједе зло, мржња, осветољубљивост. Мржња не изједа само оне које бисмо евентуално мрзили, него и нас саме”, поручио је епископ Димитрије.

Обиљежавању су присуствовали чланова породица настрадалих, представници институција Републике Српске, српски представници у институцијама БиХ, града Источно Сарајево, источне Херцеговине, борачких организација и Савеза логораша.

У Брадини је маја 1992. убијено 48 српских цивила. Преостали су одведени у логоре или протјерани, њихова имовина опљачкана, а куће и Црква Вазнесења Господњег запаљени и срушени. У логорима су уморена још 22 становника Брадине, док се за пет још трага.

У Суду БиХ за злочине почињене над српским цивилним становништвом на подручју Коњица, у периоду од маја 1992. до маја 1993. године, а који обухватају и Брадину, суди се Есаду Рамићу, Омеру Борићу, Шефику Никшићу, Аднану Аликадићу, Митку Пиркићу, Реџи Балићу, Хамеду Лукомирку, Сафаудину Ћосићу, Мухамеду Цакићу, Исмету Хебибовићу, Енесу Јахићу, Сенадину Ћиби и Жељку Шимуновићу.

Они су оптужени за нападе и убиства више десетина српских цивила, међу којима је било дјеце и старијих лица, те мучења, злостављања, нечовјечна поступања, противправна заточења већег броја Срба из Коњица и околних села Брадина, Церићи, Зукићи, Брђани, Џепи, Загорице, Хум, Блаце, Невиздраци, Доње Село, Врдоље, Живања, Ситник, Бјеловчина, Забрђани, Бијела.

Према оптужници, они су били на командним функцијама и припадници Општинског штаба Територијалне одбране у Коњицу, Диверзантско-извиђачког одреда “Акрепи”, полиције и стражари у логору “Челебићи”.