Након два мјесеца, од прошле седмице здравствени систем у Федерацији Босне и Херцеговине полако се враћа у уобичајене токове.

У јеку пандемије коронавируса у Општој болници “Др. Абдулах Накаш” само пацијенти који су били на физикалној терапији послани су кући. Сви остали су остали у болници до завршетка лијечења. Они који су требали неодложно медицинску помоћ, били су збринути и током пандемије.

“Ви код фрактуре морате примити пацијента и морате рапунирати морате га загипсати. Такођер све хроничне пацијенте са погоршањем смо збрињавали. Ми смо од понедјељка почели да примамо све пацијенте који су били на листама чекања”, изјавио је прим. др. Златко Кравић, директор Опће болнице “Прим. др. Абдулах Накаш.

Сви пацијенти који су у тренутку наступања епидемије били у Кантоналној болници Зеница, остали су до завршетка лијечења у болници. Због прерасподјеле рада, у овој болници редуцирано је давање услуга те су примани само пацијенти који су имали упутнице, а били су негативни на коронавирус. У наредном периоду очекује се нормализација ситуације.

“Упућени су захтјеви према домовима здравља да ће наше специјалистичко-консултативне амбуланте почети са радом од 1. јуна. Такођер ће почети радити консултативно-специјалистичке амбуланте на терену у домовима здравља у општинама ЗДК. Тако да очекујемо да пристижу наруџбе пацијената који имају потребу за пружањем таквих услуга”, рекао је проф. др. сц. прим. Расим Скоморац, директор Кантоналне болнице у Зеници.

У Универзитетском клиничком центру Тузла, за вријеме проглашења ванредног стања у БиХ, сви хоспитализовани пацијенти остали су на клиничком третману. Све планиране дијагностичке и оперативне процедуре су завршене, те се на тај начин редуцирао број пацијента, кажу из Клиничког центра у Тузли. За вријеме пандемије обављане су само хитне операције, те дијагностика и оперативни захвати малигних обољења.

Многи хронични болесници у току пандемије коронавируса нису били у могућности доћи до својих љекара. Неки нису могли да набаве ни лијек од којег им зависи живот. Ово искуство требало би нам бити наук за будуће сличне ситуације да би се нашло рјешење за ову најризичнију групу наших суграђана.