Гошћа емисије Коначно петак била је Лепа Брена. Одмах на почетку разговора са уредницом Мајом Миралем поздравила је све грађане БиХ и гледаоце емисије.

Како вам је све ово приватно пало? Да ли сте сада више времена посветили породици знајући колико сте популарни и колико путујете.

Брена: Без обзира то је било заиста тешко, у неку руку били смо сви приморани да будемо кући, и да будемо са својим породицама. Само да кажем шта је добра страна из свега тога, то је уствари што сам ја први пут након 40 година бављењем професионално музиком била кући пуних два мјесеца. Имала сам први пут како оно људи кажу доручак, ручак и вечеру. Имали смо неку сатницу чиме смо се бавили и ја сам се као свака домаћи бавила кућом. Поготову јер ја заиста имама велику кућу и велико двориште. Морам признати да ми није толико тешко пало. Ја сам се чак и навикла да будем кући. Онда сам одједном себе ухватила да имам један нормалан живот, са својим мужем, са дјецом са породицом. Били смо веома организовани. Помагали смо једно друго да пребродимо све психолошке потешкоће које би могли имати због ванредног стања у којем смо се нашли, због те социјалне дистанце јер ми смо све само нисмо људи који можемо социјално да се дистанцирамо. У читавој тој причи ја сам схватила да ако не могу некога да загрлим, пољубим јер је љубав за мене да то и покажем, али морам да вас загрлим, да вас пољубим и ако не могу ни једно ни друго онда сам могла да пјевам за вас и за себе. Морам да признам да сам у неким тренуцима, када сам тек почела да снимам те видео клипове, да су ми неке ријечи биле много емотивније, много теже падале, па сам знала и плакати па послије и поправљати шминку, па сам настављала да снимам . Али ми смо навикли да све у животу буде и прође. Надала сам се том дану и ево сада мислим да се сада живот враћа у нормалу , и да свако на неки начин треба дали мали допринос ведрином, оптимизмом, враћањем на посао, добром и позитивном поруком да помогнемо једни другима. Да се вратимо у неко нормално стање али да будемо опрезни, јер још није крај вирусу.

Јесте добили реакције из регије и свијета?

Брена: Свако се од нас бори на један посебан психолошки начин како да побјегнемо од асоцијализације. Нама фале људи, фале нам пријатељи, родбина, да видимо људе на улици, дјецу како се играју. Ја заиста морам признати да ми је фалила моја публика, и ја сам одлучила да не изгубим контакт са њима и тако сам снимала пјесме. Највише сам плакала на пјесму Ја немам други дом и пјесму Уђи слободно, јер како је друго вријеме ово пјесме добијају и другу конотацију и значење. Ево сада је некако, ја се надам ово вријеме изолације иза нас. Мислим да ћемо се моћи вратити нормалним животима и да ће свако радити свој посао.

Имате ли неке конкретне планове , и да ли уопште можемо планирати нешто?

Брена: Мислим да је као прво наша професија веома погођена јер оно што мени лично тешко пада је то што људи мисле да је нама најлакше, и што људи не сматрају да је нашапрофесија уствари једна привредна грана у којој је запослено пуно људи који не зарађују неке велике хонораре већ живе из дана у дан. Ја се надам да ће се живот веома брзо нормализовати и да ћу се ја моћи брзо вратити својим концертима. Ја сада са супругом Бобом имам неколико послова које смо започели давно и радимо и бавимо се неким другим стварима, али оно што остаје моја највећа љубав је пјевање и чим буде нека прилика договарам се са бендом са нормалним активностима како би ми пјевачи нахранили своју душу.