Због опасности од коронавируса и уведених правила, у веома кратком периоду драматично се промијенио живот ученика. Показало је то истраживање у Ливањском кантону међу популацијом од шестог до деветог разреда основне, те од првог до четвртог средње школе.

Према резултатима истраживања, данашња дјеца превише времена проводе пред екранима, а то оставља одређене посљедице и на њихово ментално здравље.

Због опасности од коронавируса, средњошколка Теа је, као и многи други, данима била приморана проводити вријеме у кућном амбијенту. У таквој ситуацији, не само због школске наставе на даљину, већ и властите забаве, сате је проводила пред екраном мобитела, компјутера и ТВ-а.

“Више од половине дана смо проводили на лаптопу, мобителу да би могли изгурати то све заједно. Већ ми се ствара нека овисност, јер смо навикли све преко мобитела у ова три мјесеца”, каже Теа Башић, ученица средње школе.

И свакодневица ученика Арнела Шабановића није била много другачија.

“Углавном сам био уз мобител у кући, понекад сам излазио”, каже Арнел.

Недавно проведено истраживање је показало да до једног сата само ради праћења школске наставе на даљину, у Ливањском кантону пред разним екранима проведе 9,2 посто ученика, један до два сата 24, два до три 28, три до четири 19, четири до пет десет и пол и, што је посебно забрињавајуће, више од пет сати 9,3 посто ученика.

“Ако узмемо у обзир да неко проводи преко пет сати дневно користећи онлајн наставу и још рецимо три, четири сата дневно играјући игрице, значи то је огроман број испред екрана за тако младе људе”, каже Јосип Гуњача, учесник у истраживању.

Анкетирајући нешто мање од двије и пол тисуће ученика основних и средњих школа, дошло се до одређених сазнања и о посљедицама тако великог кориштења информатичке технологије.

“Резултати кажу да они који проводе вријеме преко три сата дневно користећи информатичку технологију онлајн наставе, показују статистички више нивое стреса, анксиозоности и депресије, у односу на ове који проводе до три сата”, каже Јосип Гуњача, учесник у истраживању.

Превелика изложеност дјеце екранима веома негативно утјече на биолошко физиолошко функционирање њиховог мозга, упозорава Марија Баковић, водитељица Центра за ментално здравље у Ливну.

“Можемо рећи да ти валови из екрана, као да направе шум у валовима у мозгу и долази до тог дисбаланса. Тај одређени дисбаланс, који ми видимо процјенама, дакле, споменула сам неурофипек апарату, манифестно на плану понашања код дјетета видимо као кроничан осјећај мрзовољности, нераспложености, нестрпљивости и хиперактивности или, с друге стране, имамо сањарење, искљученост, ми то зовемо као магловити мозак, односно то је некаква слика псеудоаутизма”, каже Марија Баковић, водитељица Центра за ментално здравље у Ливну.

О екранизму је овдје ријеч, упозорава психологиња, те је у овом случају потребно хитно дјеловати, а најбоља је наравно превентива водити рачуна о умјереном кориштењу свих тих апарата који негативно утјечу на ментално здравље.