Према чистом енергетском пакету Европске уније, циљ је до 2030. године имати 50 одсто електричне енергије из обновљивих извора, а до 2050. користити чисту електричну енергију. На том трагу је и енергетска стратегија, коју проводе ентитети у Босни и Херцеговини. Обновљиви извори подразумијевају добијање енергије из воде, вјетра, сунца и биомасе, а у БиХ је до сада, била доминантна енергија добијена из воде. Све би се то могло промијенити, уколико федерална Влада усвоји закључак Парламента о потпуној забрани и ревизији градње малих хидроелектрана снаге до 5 мегавата.

Главне замјерке малим хидроелектранама су слаба исплативост заједници, чињеница да су у суставу државних потицаја те утјецај на природу. Федерална министрица околиша и туризма Едита Ђапо подржава забрану градње и преусмјеравање потицаја у друге облике добивања енергије из обновљивих извора.

“Када саберете читав потенцијал, снагу коју дају те мини ХЕ, то је врло занемариво. Мислим да се бих мора сконцентрисати на вјетроелектране и соларну енергију, а мини хидро електране нису пожељне и погодне, зато што смо ми земља богата ријекама и ријечицама и мини ХЕ уништавају све”, истиче Ђапо.

Еколози који су предводили просвједе на градилиштима малих хидроелектрана овај закључак парламента доживљавају као побједу и слажу се с приједлозима да се више инвестира у друге начина добивања енергије.

“Потенцијал у области сунца и вјетра у БиХ је 2,5 пута већи од садашње потрошње струје, поготово гранична зона, ту има пуно вјетра и одлично је за градњу вјетроелектрана које далеко мање штете околишу него мале ХЕ. Сам југ Херцеговине има потенцијал као дијелови Албаније, гдје су ових дана имали вијест да је постигнута цијена мање од 50км по мw”, каже еколог Анес Подић.

Стручњаци сматрају како би потпуна забрана градње малих хидроелектрана могла бити контрапродуктивна, али истичу како би исправна стратегија била градња великих хидро и вјетроелектрана.

“Јавља се доста уништавања еко система, околиша итд., али имате инвеститоре који све поштују приликом градње и моја порука би била да се ревидира све урађено, да се донесу нови закони који би усавршили те пропусте којих дефинитивно има и да се више фокусира, како влада, тако и инвеститори, на већа постројења”, наглашава Нихад Харбаш, стручњак за обновљиве изворе енергије.

Мини хидроелектране проблематичне су и у Србији. Новинари “ЦИНС-а” овом се проблематиком баве неколико година и кроз своје истраживање су дошли до докумената који доказују негативан дугорочни утјецај на природу, као и кумску везу највећег приватног инвеститора у те пројекте са предсједником државе.

“Не видимо да се негдје у процентима те електричне енергије то исплати. Не видимо исплативот тог посла и видимо велике проблеме у заштити животне средине. Документ до којег смо ми дошли у почетку је документ који показује да је начин на који се у Србији граде мини ХЕ један примјер али и модел по којем се гради трајно утјече на природу, не само тренутно уништава због процеса градње што је неминовно, него утјече и хоће ли се она обновити”, каже новинарка ЦИНС-а РС Дина Ђорђевић.