Уставни суд Босне и Херцеговине је данас одржао 118. пленарну сједницу путем wеб платформе и електронским путем 111. сједницу Великог вијећа на којима је разматрао захтјев за оцјену уставности и одређен број апелација.

Уставни суд БиХ је у склопу пленарне сједнице разматрао предмет У 5/20 те одбацио као недопуштен захтјев 28 посланика у Народној скупштини Републике Српске за оцјену уставности Одлуке о одгађању одржавања локалних избора 2020. године број 05-1-07-1-393-25/20 од 23. маја 2020. године (објављена у „Службеном гласнику БиХ“ број 29/20 од 23. маја 2020. године), коју је донијела Централна изборна комисија Босне и Херцеговине, јер Уставни суд није надлежан за одлучивање, објављено је на службеној страници Суда.

Ради се о Захтјеву Клуба посланика СНСД-а у НСРС за оцјену уставности Одлуке ЦИК-а БиХ о одгађању одржавања локалних избора 2020. године.

У споменутој одлуци Уставни суд је нагласио “да се у конкретном случају ради о оцјени законитости акта за који постоји судска заштита пред редовним судом (Судом БиХ, у складу с надлежношћу тог суда) и без обзира на могућу оцјену о кршењу закона, у поступку пред Уставним судом се не може цијенити законитост опћег акта (као подзаконског акта), већ уставност, ако су испуњени увјети који су већ наведени у пракси Уставног суда”.

Стога, имајући у виду тврдње из захтјева у погледу неуставности и незаконитости оспорене одлуке, које се односе на продужење трајања мандата изабраних представника, немогућност одгађања избора у цијелости, разлоге за одгађање избора због немогућности гласања и непридржавање рока до којег се избори могу одгодити, Уставни суд сматра да се ради о надлежности редовног суда.

Према томе, Уставни суд БиХ је утврдио да не постоје разлози да одступи од своје праксе у тумачењу надлежности, односно да се прогласи надлежним за оцјену уставности оспорене одлуке као правног акта ниже правне снаге од закона, односно акта који није изричито наведен у одредби члана ВИ/3.а) Устава Босне и Херцеговине.

Истовремено, Уставни суд БиХ је на сједници Великог вијећа разматрао одређен број апелација у којима је, између осталог, закључио да постоји повреда права на дјелотворан правни лијек, повреда права на правично суђење, односно да постоји кршење права на слободу и сигурност.

Све одлуке усвојене на данашњим сједницама бит ће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на страници Уставног суда БиХ.