Пандемија коронавируса покренула је највећу глобалну рецесију. Свјетска банка процјењује да би се западни Балкан могао наћи на ивици сиромаштва, те да би корона-криза гурнула најмање 400 хиљада људи у сиромаштво. Колико је Босна и Херцеговина изгубила и како њени грађани живе “нову нормалност” коју је донијела пандемија?

“Колика су примања, тако морамо и живјети, код мене су 265 (конвертибилних марака)”.
“Каква примања, имате пола милиона пензионера који живе од ничега, док плате режије остане им за лијекове, купе лијекове, хљеба и млијека и то је…”
“Минимална пензија, а трошкови…не можете ући у самопослугу основно нешто да купите без 50, 60 марака”, кажу грађани с којима смо разговарали.

Појава пандемије Босни и Херцеговини донијела је незапосленост и затварање радних мјеста, смањила приходе, извоз, угрозила инвестиције. Борба против коронавируса одвија се на двије стране – борба коју воде љекари и научници, али и она коју воде економисти, док покушавају наћи адекватан одговор за урушавање економског сектора.

АЗИЗ ШУНЈЕ, професор Економског факултета у Сарајеву

“Босна и Херцеговина је на одређени начин већ на граници сиромаштва. Проблем ове земље је што се налазимо у тој политичкој ситуацији у којој се налазимо. Не постоји ниједан консензус о томе како провести одређене реформе, посебно кад су плате реалног сектора у питању, мора се наћи начин да се послодавци растерете пореза које плаћају као доприносе на плате.”

Удружење “Помози.ба” у протеклом периоду биљежи знатно већи број апела за помоћ у односу на претходне године.

МАЈА АРСЛАНАГИЋ, Удружење “Помози.ба”

“Углавном су то били људи који су свакако били у неким тешким животним ситуацијама, дакле социјално угрожене породице које су додатно остале без посла, или случајеви гдје су комплетне породице остале без посла.”

Подијељено је 23 хиљаде прехрамбених пакета широм Босне и Херцеговине. Становницима Церске, гдје већина живи од пољопривреде и сточарства, а пандемија им је отежала приступ сјеменима, заштитним материјалима, потребним машинама, ово Удружење донирало је комбајн који ће моћи користити 20 породица.

МАЈА АРСЛАНАГИЋ, Удружење “Помози.ба”

“Посебно смо фокус ставили и на Бихаћ у протеклом периоду јер смо тамо отвроили за вријеме пандемије коронавируса ресторан добре воље како бисмо пружили свим људима у Крајини, који не могу себи приуштити оброк, који су додатно погођени за вријеме пандемије, да дођу у ресторан и бесплатно једу.”

Због несразмјера између примања и трошкова живота све више је и оних који су приморани хранити се у јавним кухињама.

ИНДИРА КРИЈЕШТОРАЦ, Црвени криж ФБиХ

“У Мостару је дошло до повећања корисника за око 50 особа, тако да их је сада укупно 398. Углавном је ријеч о ромској популацији и особама које су остале без посла, дакле конобари, туристички радници и сл. Када говоримо о Кантону Сарајево, током проглашења несреће у ФБиХ није било повећања корисника кухиње, тренутно је 1.072 корисника кухиње.”

Док пандемија глобално наноси штету економији, грађани бирају између двије основне животне потребе – хране и здравља, да би преживјели нову, суровију нормалност.