Широм свијета данас се обиљежава Међународни дан људских права, дан који слави доношење Универзалне декларације о људским правима (1948) проглашене од стране Уједињених нација.

Овог кључног датума у модерној историји, нације свијета су се окупиле да покушају једном заувијек закопати посљедице геноцида који се покренуо током Другог свјетског рата.

У БиХ још 7.200 интерно расељених и социјално угрожених особа живе у колективним центрима, и стога Унија за одрживи повратак и интеграције посвећује данашње обиљежавање Међународног дана људских права особама из колективних центара.

И 25 година након Дејтонског споразума ‘људи без адресе’ са све мање наде чекају да добију кров над главом и колективни центар замјене својим домом. Током тих 25 година у колективним центрима су одрасли они које су мајке водећи их за руку довеле у колективне центре и постали су родитељи чија дјеца одрастају у условима избјегличког живота који практично обухвата три генерације. Тако у колективним центрима сада живе нане и деде, са својом дјецом и унуцима. Већина су старије и болесне особе свих националности, расељени с минималним или никаквим примањима, рекла је предсједница Уније за одрживи повратак и интеграције Мирхуниса Зукић.

Стога поводом Међународног дана људских права Унија изражава очекивање и упућује поруку надлежним да се реализира пројект изградње 2.600 стамбених јединица у 45 градова укључујући и Брчко дистрикт, за шта је осигуран кредит код Европске развојне банке (ЦЕБ ).

То би значило да људи из колективних центара напокон остваре елементарно право на дом.

Доношење Универзалне декларације о људским правима је једно од првих значајних достигнућа Уједињених нација и обезбиједило је основну филозофију за многе правно обавезујуће међународне документе који су услиједили.

„Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима“, одређује први члан декларације.

Није била правно обавезујућа, већ више дио међународног обичајног права, све до Међународне конференције УН о људским правима 1968. године када је одлучено да декларација представља обавезу за све чланице међународне заједнице.

Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недјељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, вјеру, језик, или било који други статус.