Изненадни и велики шок пандемије коронавируса и мјере затварања са циљем њеног сузбијања довели су до озбиљног пада глобалне економије. Према прогнозама Свјетске банке, ове године ће доћи до пада глобалног раста за 5,2%.[1] То би представљало најдубљу рецесију од Другог свјетског рата, при чему би највећи број економија доживио највећи пад производње по глави становника од 1870. године, саопштила је Свјетска банка у свом најновијем извјештају Глобални економски изгледи (Global Economic Prospects).

Очекује се да, усљед озбиљног поремећаја домаће потражње и понуде, трговине и финансија, економска активност напредних економија доживи пад за 7% у 2020. години. Очекује се да ове године нова тржишта и економије у развоју (ЕМДЕ) доживе пад за 2,5%, што је прво смањење на нивоу ове групе у посљедњих најмање шездесет година. Очекује се пад дохотка по глави становника за 3,6%, због чега ће се милиони људи ове године суочити са екстремним сиромаштвом.

Најтеже су погођене оне земље у којима је пандемија била најтежа и које се у великој мјери ослањају на глобалну трговину, туризам, извоз роба и вањско финансирање. Мада ће се јачина удара разликовати од региона до региона, сва нова тржишта и економије у развоју имају рањивости, које су појачане усљед вањских шокова. Поред тога, прекиди у приступу школовању и примарној здравственој заштити вјероватно ће имати дуготрајне ефекте на развој људског капитала.

„Ово је веома забрињавајуће, јер ће криза вјероватно оставити дуготрајне посљедице и довести до крупних глобалних изазова,” казала је потпредсједница Свјетске банке за уједначен раст, финансије и институције, Џејла Пазарбасиолу. „Прва ставка на дневном реду је рјешавање хитних глобалних здравствених и економских питања. Уз то, глобална заједница се мора ујединити како би се пронашао начин за снажнији опоравак, како би избјегли да се још већи број људи суочи са сиромаштвом и незапосленошћу.”

Према основној прогнози, под претпоставком да се пандемија повуче довољно да се омогући укидање домаћих мјера за ублажавање до средине године у напредним економијама и нешто касније у ЕМДЕ, да се глобална преливања смање у другој половини године, те да поремећаји на финансијским тржиштима не буду дуготрајни, прогнозира се да ће се глобални раст вратити на 4,2% у 2021. години, односно на 3,9% за напредне економије и 4,6% за ЕМДЕ. Међутим, изгледи су веома неизвјесни, а преовлађују негативни ризици, укључујући могућност продуженог трајања пандемије, финансијског преокрета и повлачења из глобалних трговинских веза. Негативни сценарио би могао довести до пада глобалне економије за чак 8% ове године, након чега би услиједио спори опоравак у 2021. години, од тек мало изнад 1%, са смањењем производње у ЕМДЕ за скоро 5% ове године.

Прогнозира се да ће економија САД ове године доживјети пад за 6,1%, као одраз поремећаја који се доводе у везу са мјерама за успостављање контроле над пандемијом. Очекује се пад производње у еуро-подручју за 9,1% у 2020. години, пошто је активност била тешко погођена ширењем болести. Очекује се пад економије Јапана за 6,1%, будући да су превентивне мјере успориле економску активност.

„Рецесија узрокована ЦОВИД-19 је јединствена у више аспеката и вјероватно ће бити најдубља рецесија у напредним економијама од Другог свјетског рата и први пад производње у новим и економијама у развоју у најмање шест деценија,” казао је директор групе за изгледе у Свјетској банци Ајан Косе. „Актуелна епизода је већ довела до далеко најбржих и највећих до сада забиљежених падова глобалних прогноза раста. Ако се можемо равнати према прошлости, могуће је да дође до даљег пада раста, што подразумијева да ће креатори политика можда морати да буду спремни да примјене додатне мјере да подрже активност.”

Пандемија наглашава хитну потребу за дјеловањем на плану здравствених и економских политика, укључујући глобалну сарадњу, како би се ублажиле посљедице, заштитиле рањиве популације и ојачали капацитети земље за спречавање и рјешавање сличних догађаја у будућности. Од кључног је значаја за нова тржишта и економије у развоју, који су посебно рањиви, да ојачају системе јавног здравства, рјешавају изазове неформалности и ограничених заштитиних механизама и спроведу реформе у циљу генерисања снажног и одрживог раста након што криза прође.

Уколико ефекти пандемије потрају, нова тржишта и економије у развоју које имају фискални простор и повољне услове финансирања могле би размотрити додатне подстицаје. То би требало да прате мјере којима се помаже кредибилно враћање средњорочне фискалне одрживости, укључујући мјере којима се јача фискални оквир, унапређује прикупљање домаћих прихода и ефикасност потрошње, те повећава фискална и транспарентност у погледу дуга. Транспарентност свих финансијских обавеза државе, инструмената који су слични дугу и инвестиција представља кључни корак у стварању привлачне инвестиционе климе и могла би остварити значајан напредак ове године.

Регионални изгледи:

Источна Азија и Пацифик: Пројектовано је да ће раст у региону пасти на 0,5% у 2020. години, што је најнижи ниво од 1967. године, а одражава поремећаје узроковане пандемијом. За више информација, видјети регионални преглед.

Европа и централна Азија: Прогнозира се смањење регионалне економије за 4,7%, са рецесијом у скоро свим земљама. За додатне информације, видјети регионални преглед.

Латинска Америка и Кариби: Шокови узроковани пандемијом довешће до пада економске активности за 7,2% у 2020. За додатне информације, видјети регионални преглед.

Блиски исток и сјеверна Африка: Прогнозира се да ће се економска активност у региону Блиског истока и сјеверне Африке смањити за 4,2% усљед пандемије и дешавања на тржишту нафте. За додатне информације, видјети регионални преглед.

Јужна Азија: Пројектовано је да ће се економска активност у овом региону смањити за 2,7% у 2020. години, због тога што ће мјере за ублажавање пандемије ограничити потрошњу и услуге, а постоји и несигурност у погледу утицаја пандемије на приватна улагања. За додатне информације, видјети регионални преглед.

Подсахарска Африка: Економској активности овог региона у 2020. години слиједи највећи забиљежени пад за 2,8%. За додатне информације, видјети регионални преглед.

Одговор Групације Свјетке банке на COVID-19

Групација Свјетске банке, један од највећих извора финансирања и знања за земље у развоју, предузима опсежне и брзе мјере како би помогла земљама у развоју да ојачају свој одговор на пандемију. Подржавамо интервенције на плану јавног здравства, радимо на томе да се обезбиједи проток кључних материјала и опреме и помажемо приватном сектору да настави са пословањем и сачува радна мјеста. Ангажоваћемо до 160 милијарди УСД у облику финансијске подршке током 15 мјесеци како би се помогло 100 земаља да заштите сиромашне и рањиве, подрже предузећа и подстакну економски опоравак. Ту спада и 50 милијарди УСД нових средстава ИДА кроз грантове и повољне зајмове.