Dinamiku i način na koji se formiraju lotovi, to jest, dionice, ne određuju “Autoceste” nego banke koje finansiraju koridor. Korodor Pet C je evropski koridor, to je interes Evropske unije, povezivanje luke Ploče sa Budimpeštom i istočnom Evropom, rekao je gostujući u emisiji “BHT1 uživo” direktor “Autocesta Federacije Bosne i Hercegovine” Adnan Terzić.

Prema njegovim riječima, naravno da je Korodor Pet C, kao jedan strateški objekat za Evropsku uniju, dobio podršku od ključnih evropskih finansijera – Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicijske banke (EIB).

“Kad se raspravlja o tome koji dio i u kojoj dinamici će finansirati, oni imaju otprilike međusobni dogovor da finansiraju 50-50 posto neke dionice. Imate, evo recimo, od Tarčina do izlaza iz Tunela Ivan, to je jako karakterističan primjer – Evropska investicijska banka finansira od Tarčina do ulaza u tunel, a tunel Ivan i spoj na M-17, iznad Bradine, finansira EBRD, po 50 miliona eura, plus VBF grantove koje dobijamo od same Evropske komisije”, objašnjava Terzić na koji način evropski finansijeri obezbjeđuju kredite za tu namjenu.

“Znači, oni su odredili da su to dvije dionice. Ne postoji ta “budala” u Bosni i Hercegovini koja bi dužinu od 6-7 kilometara sad cjepkala na dvije dionice. Na kraju krajeva, to i nama izaziva ogroman problem, kao upravi treba organizirati šest procesa nabave po međunarodnim procedurama, što podazumijeva šest puta komisije, evaluacije, tendere i tako dalje.
Znači, apsolutno ne stoji da smo mi određivali”, kaže on.

Terzić dodaje, da sada, istina, kada se govori o južnom dijelu i onome na sjeveru, od Žepča prema Doboju, postoji mogućnost da će bh.partneri od evropskih banaka dobiti saglasnost da “ukrupne” dionice, pa da se ide na barem 20-tak kilometara, ali to je sada stvar pregovora jer su i banke shvatile da su tako male dionice, u principu, samo razvlačenje procedura.

“Ja, apsolutno, ne govorim ništa protiv banaka. Naravno, EBRD i EIB su naši glavni finansijeri i sve što radimo – radimo uz njihovu i ekspertsku i tehničku i svaku moguću pomoć, i uvodimo unutar javnog predizeća “Autoceste” procedure koje podrazumijevaju maksimalnu primjenu svih njihovih standarda, za šta smo morali dobiti i sertifikate međunarodnih serticifiranih kuća. Imamo perfektnu saradnju, ali situacija je takva kakva jeste i ne zavisi od “Autocesta”” objašnjava dalje Terzić.

Finansijeri daju kredite, povoljne ali još uvijek – kredite.

“Znate kako, Koridor Pet C je, kada je tamo 1995/6 nacrtan na nekom kongresu u Helsinkiju, podrazumijevao da Evropa ima želju da napravi taj korodor. Za Bosnu i Hercegovinu je to ogroman dobitak, zato što spaja sjever i jug Bosne i Hercegovine, ali sistem kako da se izgradi zavisio je od ekonomske moći Bosne i Hercegovine, i da nemamo te kredite, naravno da ne bi mogli od svojih tekućih prihoda graditi”, kaže Adnan Terzić.

Kada će Korodor Pet C biti završen – pitanje je svih pitanja.

“Trenutno gradimo 45 kilometara, u sljedećih mjesec-dva će biti dodijeljeno još novih 20. Obezbijedili smo finansijska sredstva za 51 kilometar od Ovčara, prije Konjica, Mostara-jug i imamo obezbijeđena sredstva od Poprikuša, to jest od Žepča, gore do Medakova, nastavak zaobilaznice oko Doboja. Dakle, kompletna finansijska konstrukcija je zatvorena, sad smo u fazi dodjele 20 kilometara. Imamo dole Mostar-jug – Kvanj od osam kilometara i od Medakova do Putnikova brda, znači sa granicom Republike Srpske, imamo već raspisan tender od osam i po kilometara. To je negdje 16-17 kilometara, plus ovih 20”, napominje on, dodajući da je ključni parametar kada će biti dodijeljen tunel Prenj.

“Tunel Prenj je prelomnica kompletnog koridora. Za njegovu izgradnju, otprilike, ako se radi novom austrijskom metodom probijanja tunela, to traje oko šest godina. Ukoliko bismo našli zainteresovanog i ukoliko bi se mogao ostvariti sistem TBM-a, dakle, mašine koja buši i odmah postavlja podgradu, to bi bilo možda četiri godine. Ali, u svakom slučaju, za tih šest godina se može uraditi kompletno koridor sa dosad obezbijeđenim finansijskim sredstvima.