Zelena tranzicija do juče misaona imenica u Bosni i Hercegovini. Danas-nužnost. Naša zemlja preuzela je obavezu promjene načina proizvodnje energije i izmjene zakonodavstva kojim bi se podržavala zdrava životna sredina i pratili europski standardi. Provjerili smo šta je do sada učinjeno i kakvi su planovi za budućnost.

“Prepoznajete li prizore sa ovih snimaka? Znate li o kojim gradovima se radi? Svake zime, u većim bosanskohercegovačkim centrima ovakvo stanje. Zagađenje u narandžastoj ili crvenoj zoni. Na energetsku tranziciju, proces prelaska sa neobnovljivih na obnovljive izvore, naša zemlja se i zvanično obavezala. Dokle smo stilgi?” pojašnjava je direktor Evropske energetske zajednice Janez Kopač.

“Ovakva pitanja me novinari pitaju sada već osam godina uzastopno. Uvijek sam bio tako optimističan, uvijek kažem sasvim sam blizu i sad je bolje da ne kažem ništa,” kazao je Kopač.

“A da bismo bili bliže, mora se mijenjati zakonodavstvo, jer kaskamo za regionom. Bosna i Hercegovina nema Zakon o gasu i regulatoru, nema Zakon o tržištu električne energije, emisija ugljendioksida se ne oporezuje, što bi moglo dovesti do zabrane izvoza struje u Evropsku uniju. Nema ni zakona o obnovljivim izvorima energije. Ono što je još veći problem je proizvodnja električne energije iz uglja koja i dalje prednjači. Moraćemo požuriti sa zelenom tranzicijom, jer evropske banke od ljeta naredne godine neće davati kredite za izgradnju objekata koji rade na neobnovljive izvore energije,” rekao je generalni direktor Elektorprivrede Republike Srpske Luka Petrović.

“Samo u vodi mi imamo 70 procenata neiskorištenih potencijala. Ako ne budemo pravili nešto na tom planu, imaćemo velike probleme i u poslovanju Elektroprivrede i naravno jer Evropska komisija ima svoje namete. Smatra da mi ne možemo biti pusto ostrvo ovde, zagađivati Evropu a oni svi plaćaju kako građani, privreda, tako i evropski fondovi. U toj situaciji smo da proizvodimo oko 60 procenata termoelektrične energije,” istakao je Petrović.

“U Bosni i Hercegovini, ipak, konačno se čuje termin “zelena energija”. Republika Srpska ulaže hidro, vjetro i solarne elektrane. Federacija BiH pokušava restrukturisati rudnike uglja, ulaže i u izgradnju novih vjetroelektrana, a u planu je i najveća solarna elektrana u državi. Druga strana medalje je svijest građana, i ono što pojedinac i lokalna zajednica mogu učiniti sami. Kanton Sarajevo kreće u novi projekat energetske efikasnosti – promjenu izolacije na javnim zgradama – 10 miliona evra kredita od EBRD-a, plus dva miliona granta,” rekao je premijer KS Edin Forto.

“Radi se o 40 javnih zgrada u Kantonu Sarajevo. To su najviše vrtići, osnovne i srednje škole i fakulteti. Tu su i studentski domovi, i Nedžarići i na Bjelavama i domovi zdravlja,” saopštio je Forto.

Pred Bosnom i Hercegovinom je bitka s vremenom. Zacrtani cilj je prelazak na zelenu energiju do 2050. godine. Međutim, ako napravimo samo nekoliko koraka u dobrom pravcu, recimo, danas sunčano Sarajevo možda neće svake zime imati epitet jedne od najzagađenijih prestonica svijeta.